Tema - Srbija

Nove perspektive u IKT poslovanju

Predstavnici srpskih kompanije iz informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), koji su prethodnih godina učestvovali na sajmu Cebit u Nemačkoj, kao i menadžeri nekoliko kompanija koje su zainteresovane da 2014. učestvuju na ovoj prestižnoj manifestaciji, sastali su se u Privrednoj komori Srbije (PKS) sa Martinom Lubon, potpredsednicom projekta Cebit.

Cebit se održava početkom marta pod kupolama sajma u Hanoveru. Najveća je i najznačajnija sajamska manifestacija iz oblasti IKT na svetu. Prethodne godine, na Cebitu je ostvareno sedam miliona biznis kontakata, a o velikom interesovanju javnosti govori podatak da je sajam pratilo 4500 novinara iz 67 zemalja sveta. Na sajam se dolazi radi upoznavanja sa novim tehnologijama i dostignućima u sektoru koji se menja brže od bilo koje druge delatnosti, ali je Cebit i mesto na kome mogu da se sretnu vrlo platežni kupci. Statistike sajma ukazuju da je prethodne godine svaki posetilac Cebita u proseku bio spreman da potroši 106.000 evra.

Kako je saopšteno iz PKS, posebnost ovog sajma je da velike kompanije tragaju za zanimljivim i inovativnim proizvodima malih kompanija. Značajan procenat malih IKT kompanija godišnje prestaje sa radom, ali to, po rečima Martine Lubon, ne znači da one nisu dobro poslovale, već naprotiv, da su dobro poslovale, imale atraktivan proizvod i da su ih zbog toga kupile velike kompanije.

Srpski IKT sektor je zainteresovan za učešće na Cebitu, ali se još uvek razgovara o mogućnostima organizovanog nastupa na nacionalnom štandu.

U Srbiji posluje 1.300 kompanija iz IKT sektora, što je dragocen resurs zemlje i spada u bolji deo srpske privrede, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije. Kompanije iz ovog sektora najmanje posluju sa gubitkom i konkurentne su sa svetskim kompanijama. Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da je ovaj sektor 2008. godine ostvario prihod od 545 miliona dolara, a 2012. za 120 miliona manje.

Na sastanku je istaknuto da je 2012. godine srpski IKT sektor izvezao 220 miliona dolara, da je to izvozno orijentisana delatnost sa potencijalima znatno većim od apsorpcione moći domaćeg tržišta, zbog čega očekuje podršku države kao i drugi izvoznici, dodaje se u saopštenju.