Srbija, koja ima viševekovnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu želi da obnovi tu proizvodnju, posle perioda urušavanja. Vinogradarstvo i vinarstvo u periodu tranzicije doživelo je urušavanje, nestalo je dosta velikih kompleksa, ali u međuvremenu nastali su mali vinogradi. To je evropski trend i to su vinarije između 2 i 8 hektara, srednje imaju između 8 i 10 hektara, i imamo dve ili tri veće koje imaju 200 odnosno 1.500 hektara pod grožđem. Srbija ne želi da izgubi nit sa evropskim i drugim tržištima kada je u pitanju ova oblast. Srbija treba da revitalizuje svoje vinogradarstvo. Imali su 100.000 hektara pod vinogradima 90-tih godina i veliki izvoz vina koji je išao pre svega u Nemačku i bio je vrednosti od oko 40 miliona maraka. Srbija namerava da zauzme svoje mesto u vinogradarstvu i na evropskom tržištu izbori kvotu. To je skup zahvat, jer podizanje jednog vinograda danas po hektaru košta oko 30.000 evra.
Srbija, koja ima viševekovnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu želi da obnovi tu proizvodnju, posle perioda urušavanja, istakao je sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprovredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran.
On je, povodom održavanja međunarodnog festivala vina u Beču "Vievinum", na kojem učestvuju i srpski vinari, naveo da je vinogradarstvo i vinarstvo u periodu tranzicije doživelo urušavanje, da je nestalo dosta velikih kompleksa, ali u međuvremenu nastali su mali vinogradi.
"To je evropski trend i to su vinarije između 2 i 8 hektara, srednje imaju između 8 i 10 hektara, i imamo dve ili tri veće koje imaju 200 odnosno 1.500 hektara pod grožđem", precizirao je on u izjavi za Tanjug i naglasio da Srbija ne želi da izgubi nit sa evropskim i drugim tržištima kada je u pitanju ova oblast.
Neophodna revitalizacija
"Srbija treba da revitalizuje svoje vinogradarstvo. Imali smo 100.000 hektara pod vinogradima 90-tih godina i veliki izvoz vina koji je išao pre svega u Nemačku i bio je vrednosti od oko 40 miliona maraka", podsetio je Prostran.
On je ukazao da Srbija namerava da zauzme svoje mesto u vinogradarstvu i na evropskom tržištu izbori kvotu.
"To je skup zahvat, jer podizanje jednog vinograda danas po hektaru košta oko 30.000 evra", napomenuo je Prostran dodajući da je želja da se sačuvaju i autohtone sorte po kojima bi bili prepoznatljivi.
Prostran je uveren da Srbija može da ponudi svetu kvalitetno vino i, u nekom narednom periodu, i ozbiljnije količine.
"Imamo kvotu za izvoz vina u EU od 63.000 hektolitara, mi je nažalost ne ispunjavamo i izvozimo svega sedam odsto, dok uvoznu kvotu od 25.000 hektolitara, realizujemo sa 75 odsto. To govori o tome da imamo ozbiljnih problema u revitalizaciji vinogradarstva", dodao je on.
Deficit crvenih vina - naša šansa
Prostran je istakao i da učešćem na međunarodnim festivalima i sajmovima srpski vinogradari i vinari žele da se predstave svetu i ponovo budu prepoznatljivi, ukazavši i da u ovom delu Evrope postoji deficit crvenih vina što je šansa za naše vinare.
PKS je u Beč dovela 13 proizvođača vina na festival vina "Vievinum" na kojem izlaže preko 520 proizvođača, uvoznika i distributera vina iz čitavog sveta.
Prema podacima organizatora, ove godine će u programu Festivala učestvovati 850 gostiju iz 43 zemlje sveta.
Sajam u bečkoj palati "Hofburg" održava se svake dve godine, i na njemu poznavaoci vina imaju prilike da se uvere u kvalitet vina iz čitavog sveta.