Tema - Srbija

Organska hrana - naš rudnik zlata

Dok se u Srbiji vodi intezivna rasprava o prihvatanju genetski modifikovane hrane, mnoge zemlje u svetu se sve više okreću organskoj proizvodnji.

Osnovni principi na kojima se bazira razvoj organske poljoprivrede, u kojoj je korišćenje GMO strogo zabranjeno, a koji je postavila Međunarodna federacija za organsku poljoprivredu na čijim standardima se zasniva i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije su principi zdravlja, ekologije, pravednosti, negovanja i staranja.

Organska hrana proizvodi se na ekološki zdravom zemljištu, u čistom okruženju i nije hemijski tretirana, nije dozvoljena upotreba aditiva, ne sadrži konzervanse, emulgatore, veštačke boje, veštačke arome, antibiotike, hormone ili lekove.

Širom sveta je organskom eksploatacijom samo u protekloj deceniji obuhvaćeno više od 26 miliona hektara uz konstantan rast učešća površine organske proizvodnje u odnosu na površinu države.

Najveći procent u ovom trenutku beleži Lihetenštajn (27,3%) i Austrija (19,7%) dok su najvažniji uzgajivači organske hrane, po površini koju obuhvataju, u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Italiji. Tendecija razvoja organske proizvodnje sve je izraženija u zemljama centralne i istočne Evrope (Češka, Slovačka i Poljska).

Skriveni rudnik zlata u Srbiji

Kada je o Srbiji reč, organska proizvodnja je skriveni rudnik zlata za našu zemlju kako je nedavno izjavio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Glamoćić je ocenio da je organska hrana potencijal Srbije i da ministarstvo namerava da stavi akcenat na njenu proizvodnju, pri čemu će biti važno da se napravi jasna razlika u odnosu na GMO i u odnosu na cenu, jer mora da bude veća, naveo je.

Stručnjaci su saglasni da su potencijali za ovaj način proizvodnje u Srbiji ogromni ali nedovljno iskorišćeni i da organska proizvodnja predstavlja posebnu šansu za male poljoprivrednike jer su mali posedi u organskoj proizvodnji primeri kako slabost može biti pretočena u prednost.

Savetuju da bi trebalo povećati broj organskih proizvoda, afirmisati ih na domaćem tržištu i omogućiti domaćim proizvođačima da steknu prednost u plasmanu svoje robe, u različitim ustanovma, kao i u trgovinskim lancima.

Organsko mleko

Za sada, od organskih animalnih proizvoda najveća je potrošnja organskog mleka. Organsko mleko je sve prisutnije u supermarketima većine zemalja Evropske unije. Njegova najveća proizvodnja je u Danskoj (15%), dok se u Austriji oko 14 % mleka dobija sa farmi organizovanih po konceptu samoodržive proizvodnje.

Cena organskog mleka je i do 40 % veća od cene mleka dobijenog u komercijalnog proizvodnji. U skladu sa kampanjom o zdravom životu, organsko mleko je najveći prodor na tržištu obezbedilo u proizvodnji dečije hrane u svetu.

Što se Srbije tiče, organsko mlekarstvo je tek u povoju. Kompanija Imlek je, trenutno, kod nas jedini proizvođač organskih mlečnih proizvoda, koji se na rafovima vide pod brendom “Bello organic”.

Zahvaljujući ekološki zdravom okruženju u kojem zemlja nije tretirana veštačkim đubrivom, organsko mleko dobijeno sa domaće farme se nalazi u samom vrhu lestvice po kvalitetu sastojaka i njihovoj hranljivosti.

Sirovo mleko kojim se snabdeva kompanija Imlek (16.000 litara dnevno) se dobija sa farme Velvet farm u Čurugu koje poseduje kvalitetno zemljište na kome se organski uzgaja hrana kojom se i krave hrane zbog čega daju mleko vrhunskog kvaliteta.

Ova farma poseduje sve potrebne sertifikate u skladu sa zakonima Republike Srbije i standardima koje propisuje EU.

Uprkos riziku da se proizvod koji je skup u odnosu na ostala mleka na tržištu i koji zahteva složen proces proizvodnje, Imlek se ipak upustio u projekat, a nakon investiranja u prilagođavanje proizvodnje "organskom načinu" (transport, ambalaža...) krajnjem potrošaču je pruženo nešto što može da se kupi u mnogo razvijenijim državama.

Sve više tražimo organsku hranu

Najveća farma za proizvodnju organskog mleka u Srbiji ne uspeva da proizvede dovoljno mleka i govedine da bi podmirila ogromnu tražnju, što je signal da potrošači sve više traže organsku hranu.

Činjenica je da je organski proizvedana hrana higijenski ispravna i bezbedna hrana koja ima povećanu biološku i nutritivnu vrednost a koja se ogleda kroz povećan sadržaj vitamina i minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe), omega 3 masnih kiselina i antioksidanata, odnosno povećan broj u pojedinim namirnicama.

Zbog toga proizvodnja nezagađene , na prirodan način gajene hrane, u svetu postaje potreba, a ne samo trend.

Trenutno se ona u Srbiji može naći na ponekom rafu, u specijalizovanim prodavnicama i na ponekoj tezgi na pijacama.

Ipak, činjenica da "organske farme" niču na sve više mesta u zemlji i da već postoje krajevi posvećeni isključivo organskom uzgoju (Stara planina, neki delovi Vojvodine...) ukazuju na to da su isti trend i potreba u povoju i u Srbiji.