Plastika je u našoj odeći, automobilima, mobilnim telefonima, bocama za vodu i posudama za hranu. Nedavna istraživanja povećavaju zabrinutost zbog uticaja sitnih plastičnih fragmenata na naše zdravlje.
Studija iz Sjedinjenih Američkih Država je po prvi put pronašla mikroplastiku u ljudskom mozgu. Ipak, piše Science Alert, i drugi naučnici tek treba da nezavisno verifikuju Studiju.
Ali šta je zapravo mikroplastika? Šta oni znače za naše zdravlje? Trebamo li biti zabrinuti? Možemo li jasno videti mikroplastiku?
Često smatramo da su plastični predmeti neuništivi. Ali plastika se raspada na manje čestice. Definicije se razlikuju, ali mikroplastiku čine čestice uglavnom manje od pet milimetara.
Ovo čini neke fragmente premalim da bi se videli golim okom.
Mikroplastika je prijavljena u mnogim izvorima vode za piće i svakodnevnim namirnicama. To znači da smo joj stalno izloženi, pa i putem ishrane.
Tako rasprostranjena, hronična izloženost plastici, uzrokuje ozbiljnu zabrinutost za ljudsko zdravlje. I dok su studije koje istražuju potencijalni rizik od mikroplastike po naše zdravlje ograničenog obima, ta izloženost sve više raste.
Iznenađenje među istraživačima
Najnovija studija je proučavala koncentracije mikroplastike u 51 uzorku muškaraca i žena izdvojenih iz rutinskih obdukcija u Albukerkiju u Novom Meksiku. Uzorci su bili uzeti iz jetre, bubrega i mozga.
Sitne čestice je inače teško proučavati zbog njihove veličine, čak i uz pomoć mikroskopa velike snage. Dakle, umesto da pokušavaju da ih vide, istraživači počinju da koriste složene instrumente koji identifikuju hemijski sastav mikroplastike u uzorku. Takva tehnika korišćena je u novoj studiji.
Istraživači su bili iznenađeni kada su pronašli do 30 puta više mikroplastike u uzorcima mozga nego u jetri i bubrezima.
Pretpostavili su da bi to moglo biti zbog visokog dotoka krvi u mozak (koji sa sobom nosi plastične čestice). Alternativno, jetra i bubrezi bi mogli biti pogodniji za suočavanje sa spoljnim toksinima i česticama.
Takođe znamo da mozak ne prolazi kroz isti način ćelijske obnove kao drugi organi u telu, zbog čega bi se plastika mogla zadržati ovde.
Istraživači su takođe otkrili da se količina plastike u uzorcima mozga povećala za oko 50 odsto između 2016. i 2024. godine. Ovo može biti odraz porasta zagađenja životne sredine plastikom i povećanu izloženost ljudi.
Mikroplastika pronađena u ovoj studiji bila je uglavnom sastavljena od polietilena. Ovo je najčešće proizvedena plastika na svetu i koristi se za mnoge proizvode za svakodnevnu upotrebu, kao što su čepovi za flaše i plastične kese.
Ovo je prvi put da je mikroplastika pronađena u ljudskom mozgu, što je važno. Međutim, ova studija je „pre-print", tako da drugi nezavisni istraživači mikroplastike još nisu pregledali ili potvrdili studiju.
Kako mikroplastika završava u mozgu?
Mikroplastika obično ulazi u telo preko kontaminirane hrane i vode, što može poremetiti mikrobiom creva (zajednicu mikroba u vašem crevu) i izazvati upale. Sve to dovodi do efekata u celom telu preko imunološkog sistema i složenog, dvosmernog komunikacionog sistema između creva i mozga. Ova veza creva-mozak je uključena u mnoge aspekte zdravlja i bolesti.
Ugrožen i riblji svet
Takođe možemo da udišemo mikroplastiku iz vazduha. Jednom kada se ove čestice nađu u crevima ili plućima, mogu da uđu u krvotok i zatim putuju po telu do različitih organa.
Studije su otkrile mikroplastiku u ljudskom izmetu, zglobovima, jetri, reproduktivnim organima, krvi, sudovima i srcu.
Mikroplastika takođe migrira u mozak divljih riba. U studijama na miševima, progutana mikroplastika se apsorbuje iz creva u krv i može da uđe u mozak, dok se usput zadržava u drugim organima.
Da bi ušla u moždano tkivo, mikroplastika mora da pređe krvno-moždanu barijeru, složeni sloj ćelija koji bi trebalo da zapravo spreči „infiltriranje u mozak”.
Iako zabrinjavajuće, ovo nije iznenađujuće, jer mikroplastika može da pređe slične ćelijske barijere da uđe u urin, testise i placentu, gde je već pronađena kod ljudi.
Još nisu utvrđeni tačni efekti mikroplastike na zdravlje i funkcionisanje ljudskog mozga. Neki laboratorijski eksperimenti sugerišu da mikroplastika može da pojača upalu mozga i oštećenje ćelija, da menja strukturu gena ali i ćelija u mozgu.
Osim efekata samih mikroplastičnih čestica, mikroplastika takođe može predstavljati rizik ako nosi toksine ili bakterije koje „pokupi“ iz životne okoline.
Razne plastične hemikalije takođe mogu da iscure iz mikroplastike u telo. To uključuje poznate hemikalije koje ometaju hormone poznate kao BPA.
Ali mikroplastiku i njene efekte je teško proučavati. Pored njihove male veličine, postoji mnogo različitih tipova takvee plastike u životnoj sredini. Više od 13.000 različitih hemikalija identifikovano je u plastičnim proizvodima, a svake godine se razvija sve više.
Mikroplastika je takođe izložena uticajima vremenskih prilika što je teško reprodukovati u laboratoriji.
„Cilj novog istraživanja je da razumemo kako ovi faktori menjaju način na koji se mikroplastika ponaša u telu. Planiramo da istražimo da li poboljšanje integriteta barijere creva kroz ishranu ili probiotike može sprečiti unošenje mikroplastike iz creva u krvotok. To može efikasno zaustaviti čestice da kruže po telu i da se zadrže u organima“, navode u naučnom radu Sara Helevel, viši naučni saradnik iz instituta za neurologiju Peron i naučni saradnik na Fakultetu zdravstvenih nauka, Univerziteta Cartin; Anastazja Gorecki, naučni saradnik za nastavu i istraživanje Fakulteta zdravstvenih nauka Univerziteta Notr Dam u Australiji, i Šarlot Sofild, doktorant, koja proučava mikroplastiku i zdravlje creva/mozga, na Univerzitetu Notr Dam u Australiji.
Kako da minimiziramo izloženost uticajima mikroplastike
Mikroplastika je široko rasprostranjena u okruženju i teško ju je izbeći.
Naučnici su tek na početku puta saznanja o tome kako mikroplastika može uticati na naše zdravlje.
Dok ne budemo imali više naučnih dokaza, najbolje što možemo da uradimo je da smanjimo izloženost plastici tamo gde to možemo i proizvedemo manje plastičnog otpada, tako da manje tog materijala završava u životnoj sredini, pozivaju naučnici.
Svako može početi sa izbegavanjem hrane i pića koji su upakovani u plastiku za jednokratnu upotrebu. Takođe možemo da smanjimo izlaganje sintetičkim vlaknima u našem domu i odeći birajući garderobu, nameštaj, pokućstvo...
Članak o ovoj studiji je objavljen u časopisu The Conversation.