Tema - Srbija

Otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca

Otpremnine za tehnološke viškove neće se isplaćivati za ceo radni staž, nego samo za one godine koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca. Ovo je predloženo Nacrtom novog zakona o radu, koji je Ministarstvo rada uputilo juče na neke adrese.

U delu koji se odnosi na rad na određeno vreme stoji samo crta, što znači da su sve opcije otvorene i da tek treba da se razgovara – da li će trajati godinu, kao što traže sindikati, ili tri godine, na čemu insistiraju poslodavci.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, koji je video predlog zakona, kaže da je u njemu delimično ispunjeno ono što poslodavci traže, ali veruje da će se o rešenjima još razgovarati.

– Domaći privrednici, ali i strana udruženja investitora zahtevali su upravo ovo što je ministarstvo predložilo oko otpremnina. Početkom novembra ćemo se susresti sa predstavnicima sindikata i pokušaćemo da pronađemo neko rešenje kada je reč o dužini rada na određeno vreme. Predložili smo da to budu tri godine zato što statistika pokazuje da se gotovo 50 odsto novoosnovanih firmi ugasi u prve tri godine rada. Ako „prežive” te tri problematične godine, onda treba te radnike da zaposle na neodređeno – objašnjava Atanacković.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, predlog zakona o radu nije videla, ali kaže da će podržati rešenje o isplati otpremnina kod poslednjeg poslodavca, uz jedan uslov:

– Prihvatićemo predlog jer verujemo da će omogućiti zapošljavanje ljudi starijih od 50 godina, ali ćemo tražiti da država isplati otpremnine radnicima firmi koje su u restrukturiranju ili su završile u stečaju – kaže Savićeva.

Ona smatra da je period od tri godine isuviše dug za rad na određeno vreme i da je poslodavcu mnogo manje potrebno da oceni da li mu je taj radnik potreba i da li zadovoljava njegove kriterijume

– Radniku za to vreme nema života, ni budućnosti. Ne može da podiže kredite niti bilo šta da planira – kaže Savićeva i naglašava da se neće složiti da rad na određeno traje tri godine.

Unija poslodavaca tražila je promenu 84 člana postojećeg Zakona o radu, među kojima, prema Atanackovićevim rečima, ima dosta administrativnih začkoljica. Ima mnogo stvari koje su se u praksi prethodnih godina pokazale da stvaraju probleme, to jest da na papiru, kako kaže, imate neka prava, ali da ih je veoma teško ispuniti u praksi.

– U prethodnom zakonu dobrovoljnim davaocima krvi poslodavac je plaćao dva slobodna dana. Tražili smo da država preuzme na sebe tu obavezu. Osim toga imali smo obavezu da zapošljavamo invalide, pa se ispostavilo da ih nema dovoljno ili ne bar dovoljno za određena radna mesta – nabraja Atanacković.

Unija poslodavaca takođe insistira i na uvođenju takozvanih fleksibilnih radnih mesta, što bi, kako tvrde, doprinelo da prvenstveno mladi, čija je nezaposlenost 52 odsto, budu primljeni na neko kraće radno vreme od punog radnog vremena.

Tako bi imali mogućnosti, kao u Evropi od 2008. godine, da rade dva, tri, pet, sedam sati, zavisno koliko su potrebni poslodavcu, a za svaki taj sat će biti plaćeni porezi i doprinosi.

Postoji i predlog da se u novi zakon unese i mogućnost da se i ženama na porodiljskom odsustvu omogući da rade do četiri sata, ukoliko to odluče. Dobijale bi platu kao da rade osam sati, pri čemu bi četiri sata plaćao poslodavac, a preostalih četiri sata država.

– Želimo zakon koji će odgovarati realnom trenutku i sindikati moraju da budu svesni situacije u kojoj se nalazimo. Unija poslodavaca deli isto mišljenje, kao i sindikati kada je reč o radu na crnom i zloupotrebama zakona o radu, i smatramo da to treba da bude strogo kažnjeno – kaže Atanacković.