Tema - Srbija

Plasman od poverenja

Srpska preduzeća, pre svega mala i srednja, ali i velika, sve žešće pokušavaju da se domognu nemačkog tržišta u kome vide potencijal od 80 miliona potrošača.

Predstavništvu Privredne komore Srbije u Nemačkoj godišnje se obrati 1.000 srpskih privrednika koji bi da u tu zemlju plasiraju svoju robu, iz nje uvezu opremu ili pronađu partnera. Iako je osnivanje preduzeća u Nemačkoj daleko skuplje nego u Srbiji, od početka godine pet srpskih firmi se raspitivalo kako je moguće steći nemačku adresu.

Doskora su, međutim, u Nemačkoj radila svega četiri srpska preduzeća. Kako je “Hemofarm” prodat Nemcima, a NIS Rusima, srpsku privredu danas predstavljaju još samo “Jat ervejz” i Komercijalna banka. Podaci Delegacije nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru, s druge strane, pokazuju da u našoj zemlji posluje čak 300 nemačkih preduzeća. Deset nejvećih firmi ovde zapošljava 10.000 ljudi.

- U poslednje vreme je poraslo interesovanje srpskih preduzeća za nemačko tržište - kaže Milanka Vučić, glavni predstavnik PKS u Nemačkoj.

- Stiže nam sve više upita, mada mi nemamo podataka koliko se poslova na kraju realizuje. Poljoprivredni proizvodi, pre svega smrznuto voće i povrće, glavni su srpski izvozni proizvodi. Srpska malina je čuvena i nalazi se u nemačkom voćnom jogurtu. Samo prošle godine Srbija je u Nemačku izvezla smrznutog voća u vrednosti od 220 miliona evra.

Na nemačko tržište stižu lekovi iz Srbije, polietilen, gume iz “Tigra”, ali i tekstil. Nemci nas, međutim, vide kao najznačajniju industrijsku zemlju u regionu. Od nas očekuju industrijske delove koji bi bili konkuretni zbog nižih troškova proizvodnje i ne tako skupog transporta.

- U vreme Jugoslavije, ona je bila naš najznačajniji partner iz jugoistočne Evrope - ističe Rajnud Pihner iz Industrijsko-trgovinske komore Nirnberga.

- U ovom momentu 64 preduzeća iz našeg regiona radi u Srbiji, a 26 među njima ima dugogodišnju saradnju i u poslednjih deset godina beleže rast od čak 137 odsto. Poverenje prema srpskim privrednicima je sasvim dobro. Srbija ima dugu industrijsku tradiciju i mogla bi da se pojavi kao snadbevač delova za automobile.

Troškovi osiguranja

Iz predstavništva PKS u Nemačkoj upozorili su privrednike, dobitnike priznanja “Pro biznis lider 2009”, koji su bili na studijskom putovanju u Nemačkoj, da onima koji imaju godišnji obrt manji od milion evra osnivanje preduzeća u Nemačkoj nije isplativ poslovni potez. Firma u ovoj zemlji godišnje košta - od 100.000 do 200.000 evra.

- Osnivački kapital je 25.000 evra, a troškovi advokata su oko 3.000 evra - istakla je Milanka Vučić.

- Da bi neko otvorio firmu mora da ima adresu u Nemačkoj, znači treba da kupi ili iznajmi poslovni prostor. Mora da angažuje poreskog savetnika, a on košta od 500 do 1.000 evra mesečno. Direktor mora da ima boravak u Nemačkoj, a oni prosečno zarađuju od 50.000 do 100.000 evra godišnje. Porezi iznose ukupno oko 45 odsto.

Razmena

Za prva dva meseca ove godine, pokazuju podaci PKS, sa ostvarenih 130 miliona evra spoljnotrgovinske razmene Nemačka je zauzela prvo mesto među srpskim partnerima. Tokom 11 meseci prošle godine ona je bila na drugom mestu lestvice srpskog izvoza - u vrednosti od 814,67 miliona evra. Po uvozu je već tada bila prva među 197 zemalja, jer je odatle stigla roba vredna 1,8 milijardi evra.

Problemi u naplati

Ma koliko Nemci bili poslovni,i firme koje rade sa njima susreću se sa problemom naplate. Doduše, ni potraživanja nemačkih kompanija nisu beznačajna. Od oko 1.000 upita godišnje koji stignu u predstavništvo PKS, skoro deset odsto tiču se problema u plaćanju.