Tema - Srbija

Pojačana kontrola namirnica u Srbiji

Zbog uznemirenosti kupaca i afera koje su potresale srpsko tržište, u proteklih nekoliko meseci veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija pojačale su kontrolu namirnica. Sistem nadzora će se menjati, kažu nadležni, i najavljuju izmene Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o genetski modifikovanoj hrani. Gajenje GMO, kažu, neće biti dozvoljeno. Pored toga, država će sledeće godine za kontrolu hrane dodatno izdvojiti oko tri milona evra.

Inspekcije sada mesečno kontrolišu više od hiljadu uzoraka hrane, što je oko sedam puta više nego ranije. Njihova ocena je da su potrošači bezbedni. Nije pronađena nijedna namirnica koja sadrži genetski modifikovane organizme, a proverene su i količine aflatoksina.

Ministar Glamočić kaže da je napravljen kompletan monitoring aflatoksina na poljoprivrednim kulturama još dok su bile na njivi. Pratimo ih i dalje u skladištima i za sada imamo samo pojedinačne slučajeve pojave aflatoksina, ali u veoma malim količinama, rekao je Glamočić za RTS.

U narednom periodu ne očekuje probleme sa aflatoksinom i najavljuje promenu postojećeg pravilnika i za hranu i za mleko. U prvoj polovini godine vratićemo se na 0,05 mikrograma po kilogramu aflatoksina, kao što je i ranije bilo, najavio je ministar Glamočić.

Stručnjaci ocenjuju da je veliki problem nepostojanje nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane, jer se zbog toga mnoge analize namirnica ne obavljaju u Srbiji. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će takva laboratorija biti oformljena u Batajnici u prvoj polovini 2014. godine.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da svakodnevno dobijaju upit od potrošača i mnogi se pitaju ko kontroliše i kad kontroliše proizvode.

"Prave dokaze o kontroli nemamo. Ne postoji nacionalni savet za bezbednost hrane. Nikada nije formiran iako je to bila zakonska obaveza iz 2009. godine. Jedan od osnovnih zadataka tog saveta je trebalo da bude procena rizika i upravljanje rizicima. Najveće primedbe su upravo na kvalitet mesa i suhomesnatih proizvoda", kaže Papović.

Kupce su često uznemiravale informacije o takozvanim kancerogenim aditivima. NJima, na primer, pripadaju nitriti, bez kojih bi bilo nemoguće praviti suhomesnate proizvode. Ipak, nitriti kao ni bilo koji drugi aditivi, ne bi smeli da izazovu teška oboljenja ukoliko se koriste u dozvoljenim količinama.

Ekspert Evropskog rukovodstva za bezbednost hrane Ivan Stanković rekao je da se određenom metodologijom u toksikologiji procenjuju granične vrednosti, odnosno određuje prihvatljiv dnevni unos za kancerogene namirnice.

Taj prihvatljiv dnevni unos služi onima koji upravljaju rizikom da mogu da odrede maksimalno dozvoljene količine u namirnicama, kaže profesor Stanković.

Danas, na sve većem tržištu hrane nije moguće prekontrolisati svaki proizvod. Zato sistem mora da bude takav da one koji krše zakon o bezbednosti hrane i ugrožavaju zdravlje ljudi, čekaju krivične prijave i gubitak tržišta. Sam pojedinac rizik može da smanji ako sve jede u umerenim količinama, a lekari kažu da je najbolje da to budu kuvana jela od namirnica sa pijace.