Poljoprivredi su neophodna nova ulaganja i primena evropskih standarda, naročito u proizvodnji mesa i mleka, kako bi se iskoristili kapaciteti i otvorila nova radna mesta. Ne tako davno, pre dvadesetak godina, Srbija je na tržište Zapadne Evrope godišnje izvozila 20 hiljada tona junećeg mesa. U to vreme, u svakom trećem selu radile su zemljoradničke zadruge koje su organizovale tov stoke. Bilo je i više radne snage u domaćinstvima. U prvom polugođu 2013. proizvodnja junećeg mesa niža je 35 procenata nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Privredne komere Srbije, pre sedam godina u Evropsku uniju izvezeno je oko 3.000 tona junećeg mesa, a prošle godine nepunih 440 tona. Da bi Srbija ostvarila davno dobijenu godišnju kvotu izvoza oko devet hiljada tona junćeg mesa na tržište Evropske Unije, potrebno je, kako tvrde stručnjaci, utoviti sto hiljada junadi.
Kako bi se iskoristili kapaciteti i otvorila nova radna mesta, poljoprivredi su neophodna nova ulaganja i primena evropskih standarda, naročito u proizvodnji mesa i mleka. Kada bi se našlo para, bilo bi tu posla i za nekoliko hiljada ljudi, kažu stručnjaci.
Poljoprivredi su neophodna nova ulaganja i primena evropskih standarda, naročito u proizvodnji mesa i mleka, kako bi se iskoristili kapaciteti i otvorila nova radna mesta.
Ne tako davno, pre dvadesetak godina, Srbija je na tržište Zapadne Evrope godišnje izvozila 20 hiljada tona junećeg mesa. U to vreme, u svakom trećem selu radile su zemljoradničke zadruge koje su organizovale tov stoke. Bilo je i više radne snage u domaćinstvima.
"Niko ne tovi bikove, neće niko da ih drži, nema računa i nema cene. Ja ga tovim 14 meseci, vredi od 1.000 do 1.200 evra", kaže Slobodan Tošaković iz Velike Ivanče.
U prvom polugođu 2013. proizvodnja junećeg mesa niža je 35 procenata nego u istom periodu prošle godine.
Prema podacima Privredne komere Srbije, pre sedam godina u Evropsku uniju izvezeno je oko 3.000 tona junećeg mesa, a prošle godine nepunih 440 tona.
Da bi Srbija ostvarila davno dobijenu godišnju kvotu izvoza oko devet hiljada tona junćeg mesa na tržište Evropske Unije, potrebno je, kako tvrde stručnjaci, utoviti sto hiljada junadi.
To bi, kažu, omogućilo da se otvori 17 hiljada novih radnih mesta u neposrednoj proizvodnji, u klanicama i prometnim organizacijama, što je moguće ostvariti povećanjem broja krava i većim podsticajima.
"Može da se poveća proizvodnja mleka, ali uz redovnu isplatu premija i regresa. Poljoprivreda bez toga neće moći da opstane", rekao je Zoran Tošaković iz Velike Ivanče.
Zemljoradnici su nedavno dobili novac za premije za mleko za drugo tromesečje. Ukupno im je isplaćeno više od osam stotina miliona dinara. Za rasne krave isplaćeno je 215 miliona.
"Vreme je da se podsticajna sredstva u poljoprivredi usmere na stočarstvo, odnosno na proizvodnju mesa i mleka. Poenta je da se ne izvozi kukuruz, već da se koristi za proizvodnju mesa i mleka", rekao je Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Međutim, uslov za prodaju većih količina kukuruza na domaćem tržištu je razvijenije stočarstvo. Ono u ukupnoj poljoprivredi učestvuje sa 37,9 odsto ili milijardom i 830 miliona dolara. Učešće biljne proizvodnje je 62,1 odsto, odnosno 2,99 milijardi dolara.
U zemljama EU udeo stočarstva premašuje 50 odsto, što uvećava ukupnu vrednost izvoza hrane iz tih zemalja.