Tema - Srbija

Prinos našeg najpopularnijeg voća manji za petinu

Jer, voćnjaci koje su zaobišli grad i mraz vlasnicima su doneli i pristojan rod i dobar kvalitet. U nekim delovima naše zemlje, šljivari su očajni jer im je rod prepolovljen, dok u drugim krajevima čekaju dobru berbu u jednoj od najboljih godina. Jedno je sigurno, neće faliti za proizvodnju šljivovice.

Tako je u Osečini, kraju najpoznatijem po proizvodnji šljive, situacija različita od sela do sela. Dok neki proizvođači zadovoljno trljaju ruke, jer ih je nevreme zaobilazilo, drugi muku muče. Za Aleksandra Vilotića, voćara iz sela Dragijevica kod Osečine, ova godina je možda jedna od boljih.

- Rodilo je baš dobro i kvalitet je odličan - kaže Vilotić. - Kod nas nije bilo nevremena, nije bilo grada, pa smo očuvali voćnjake. Jesmo imali posla oko održavanja, ali to svi rade, samo smo imali sreću da nas gromovi i grad zaobiđu. U susednom selu je grad skinuo dobar deo roda. Berba će početi za desetak dana i još kada bi nam palo malo kiše bilo bi odlično. Imaćemo rod oko tri tone po hektaru. Većinu roda prodajem, a kolike su otkupne cene još ne znamo tačno.

Ni Vladan Blagojević, proizvođač iz Svrljiga, nije nezadovoljan ovogodišnjim rodom. Kaže da je počela berba čačanske lepotice i rodne šljive.

- Vreme je najviše uticalo na pomeranje rokova za berbu određenih vrsta šljive, jer smo sa tim počeli jedno dve nedelje ranije - kaže Blagojević. - Šljivu najpre otkupljuju marketi i za kilogram se sada plaća od 40 do 45 dinara, onda ide otkup za sečenje i tu će cena biti oko 30 do 32 dinara, a to uglavnom ide konditorskim proizvođačima van naše zemlje. Sledi otkup za sušenje i tu bi zalihe iz prošlih godina mogle da naprave problem, ali uvek ima firmi koje ih otkupljuju i suše. S obzirom na to da imam destileriju, neću prodavati šljivu i planiram da od 400 tona šljive ispečem oko 40.000 litara rakije.

S druge strane, voćari sa teritorije opštine Blace su, kako sami kažu, u velikim problemima. Većina očekuje da će im rod biti prepolovljen, jer je nevreme poharalo voćnjake. Berba ranih sorti je počela i većina će završiti u rakiji.

- Ove ranije sorte prethodnih godina smo uglavnom sušili, međutim, sad je cena suve šljive drastično pala i ne mogu da se pokriju troškovi proizvodnje. Tako da će to da ode u rakiju, koja može duže da stoji - kaže Momčilo Jaćović, voćar i vlasnik sušare iz Blaca.

Stručnjaci se slažu da je klima ostavila generalno posledice na šljivare, a da će rod biti manji za nekih 20 odsto nego ranijih godina.

- Šljiva je kao i ostalo voće pretrpela štete ove godine zbog nepovoljnih vremenskih uslova - kaže Milan Prostran, agroekonomista. - Najpre grad, pa mrazevi, onda visoke temperature smanjile su i rod za nekih 20 odsto. Šljiva se ne gaji u najsavremenijim uslovima, kao jabuka, koja se štiti mrežama. Kada je reč o suvoj šljivi, ona je ranije mahom odlazila za Rusiju, a sada nam je tu otvoreno i kinesko tržište.

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar ističe da su zbog vremenskih nepogoda sve kasnije voćarske sorte pretrpele veliku štetu.

- Uz šljivu, tu su i jabuka i kruška koje su dobro osetile posledice velike suše, a u pojedinim krajevima i led i mraz su dodatno udarili na rod. Koliki će biti prinosi zavisi od dela Srbije, ali mislim da će to negde biti smanjenje od 20 odsto. Ova godina će zbog mnogo sunčanih dana biti dobra za pečenje rakije, jer je šljiva slađa.

Suvih ima i u zalihama

Voćari iz Blaca kažu da berba stenleja, najrasprostranjenije sorte na ovom području, počinje za dve do tri nedelje, ali strepe da bi ona mogla biti jedna od najneizvesnijih u poslednje vreme. Jer, ističu da je rodilo do 50 odsto manje nego što u dobrim godinama rodi, a da je veoma malo trgovaca zainteresovano za otkup suvih šljiva. U ovom kraju ima više od 100 sušara, ali zbog zaliha iz ranijih godina, većina vlasnika razmišlja da li će paliti peći i sušiti šljive. Još ne znaju kolike će biti otkupne cene suvih plodova.