Tema - Srbija

Rate dugoročnih kredita u evrima će rasti

Građani koji planiraju da podignu stambeni kredit ili da se dugoročno zaduže u evrima trebalo bi dobro da razmisle, naročito ako je kamatna stopa vezana za promenu euribora (referentne kamatne stope). On je trenutno na istorijskom minimumu, ali stručnjaci predviđaju njegov rast, što znači da postoje i rizici na koje građani moraju da računaju, naročito ako se zadužuju na 20 ili 30 godina.

Tržište stambenih kredita trenutno odlikuju dva ključna parametra – nizak nivo kreditne sposobnosti klijenata i niska referentna kamatna stopa – euribor. Intenzivno podizanje stambenih kredita tokom 2007. i 2008. godine dovelo je do toga da praktično ne tržištu nema klijenata koji mogu da se zaduže nekoliko stotina evra mesečno. Tada, kada su marže bile i manje od dva odsto, banke su imale problem da nađu dovoljno sredstava kako bi ih plasirale svim zainteresovanim građanima. Sada je situacija obrnuta. Banke sada imaju manje zainteresovanih klijenata za stambene kredite dok su marže znatno veće, kaže Dejan Gavrilović iz potrošačke organizacije „Efektiva“.

Gavrilović napominje da su trenutno u ponudi stambeni krediti sa valutnom klauzulom indeksirani u evrima, po formuli koja sadrži fiksnu maržu i promenljivu vrednost euribora.

Najpovoljniji su subvencionisani stambeni krediti (iz budžeta Republike Srbije). Za ove kredite je marža ograničena na 4,5 procenata, dok trenutna vrednost najčešće korišćenih referentnih kamatnih stopa iznosi 0,24 odsto za tromesečni euribor ili 0,343 odsto za šestomesečni euribor. Ako se klijent, na primer, zaduži po trenutno najpovoljnijim uslovima – nominalnom kamatnom stopom od 4,74 procenta (4,5 odsto marža + 0,24 odsto euribor) i uzme 50.000 evra na 300 meseci otplate, njegova mesečna rata biće 284,77 evra, ali se ne može nadati da će tako i ostati – objašnjava naš sagovornik.

Ovako niska vrednost referentne kamatne stope nikako se ne može uzeti u razmatranje kao stabilna vrednost za duži period. Istorijski maksimum tromesečnog euribora zabeležen je u oktobru 2008. godine i tada je iznosio 5,393 odsto. S obzirom na to da se kretao u rasponu od 0,18 do 5,39 odsto, može se reći da je njegova prosečna vrednost oko tri procenta.

Uzevši u obzir sve ove parametre, „Potrošač” je istraživao kako bi to izgledalo ukoliko bi neko ipak uzeo stambeni kredit od 50.000 evra na 300 meseci. Pratili smo moguće promene u zavisnosti od kretanja referentne kamatne stope i sa nominalnom kamatnom stopom koja se računa kao fiksna marža banke od 4,5 procenata uvećana za tromesečni euribor.

– Za pozajmljenih 50.000 evra klijent bi tako umesto 85.431 evra, kako je predviđeno planom otplate, na kraju vratio 110.850, odnosno 135.144 evra u slučaju da se tromesečni euribor samo vrati na vrednosti na kojima je već bio. Garancije da neće imati i veću vrednost (novi istorijski maksimum) ne postoje, pa postoji rizik i da anuitet odnosno suma ukupne obaveze prema banci bude i veća. Na ovaj rizik treba dodati i već postojeće rizike – valutni i rizik od gubitka posla, tako da uzimanje stambenog kredita u ovom trenutku predstavlja izuzetno rizičan potez – objašnjava Gavrilović.

Trebalo bi podsetiti da je ovaj proračun rađen za najpovoljniji kredit – sa najmanjom kamatnom stopom u ponudi banaka. Veliki broj klijenata ne može da ispune neki od uslova (najčešće da stan bude uknjižen), pa na ovaj najpovoljniji kredit ne mogu ni da računaju.

Njima preostaju komercijalne ponude banaka za kreditiranje kupovine neuknjiženih stanova iz izvora sredstava banke sa znatno višim maržama, što perspektivu klijenta pod kreditom čini još lošijom, a mesečnu obavezu još većom i teže ispunjivom.