Tema - Srbija

Samo s Bosnom plaćanja bez posrednika

Od svih bivših jugoslovenskih republika Srbija samo sa Bosnom i Hercegovinom ima direktni platni promet.

Tačnije, platni promet sa BiH obavlja se putem obračuna na osnovu Sporazuma o kliringu međunarodnih plaćanja koji su 2007. godine potpisale Narodna banka Srbije i Centralna banka Bosne i Hercegovine. Trenutno, u ovom međunarodnom plaćanju, učestvuju 24 banke: 19 iz Srbije i pet banaka iz BiH.

Isti sporazum Srbija je potpisala i sa Centralnom bankom Crne Gore, sve sa ciljem da se takođe omogući brz, efikasniji i jeftiniji platni promet. Međutim, poslovne banke u Crnoj Gori nisu zainteresovane za uspostavljanje direktnog platnog prometa sa Srbijom, koji bi doneo višemilionsku uštedu privredi i građanima.

Centralna banka Crne Gore je septembra 2007. godine, nakon potpisivanja ugovora o plaćanju sa centralnim bankama Srbije i BiH, obezbedila svu zakonsku infrastrukturu za uključivanje svih crnogorskih banaka u sistem kliringa međunarodnih plaćanja, čiji je operater NBS.

Međutim, crnogorska centralna banka nema zakonskog osnovada bankama nametne obavezu korišćenja direktnog platnog prometa sa inostranstvom, jer se pristupanje takvom načinu plaćanja „zasniva na principu dobrovoljnosti”.

Crnogorske poslovne banke platne naloge realizuju preko korespondentskih, uglavnom nemačkih banaka, a direktni način plaćanja prema poslovnim bankama u Srbiji i BiH isključio bi inostrane banke i time smanjio troškove provizije.

Po podacima Srpsko-crnogorskog poslovnog kluba, platni promet između Crne Gore i Srbije godišnje iznosi preko 700 miliona evra, a procena je da bi isključivanjem posredničkih banka bile postignute uštede za privredu i građane od oko 10 miliona evra.

U slučaju BiH plaćanjeide preko NBS kao operatera, a konačno poravnanje neto pozicija između centralnih banaka obavlja se preko Dojčebanke. Prednosti ovog načina plaćanja su da se poravnanje radi istog dana za uplate do 14 časova, a primalac sredstava ne plaća naknadu. Taj trošak se namiruje samo u banci prilikom uplate.

U NBS navode da se platni promet između Srbije i Crne Gore obavlja saglasno propisima koji regulišu devizno poslovanje i u skladu sa međunarodnom bankarskom praksom i standardima, kao i sa bilo kojom drugom zemljom u inostranstvu.Pored mogućnosti plaćanja i naplata posredstvom korespondentskih banaka, banke iz okruženja poslove platnog prometa mogu obavljati i uspostavljanjem direktnih korespondentnih i kontokorentnih odnosa, u skladu sa zakonskim odredbama kojima je propisano da banke drže devize kod druge banke.

– Narodna banka Srbije i Centralna banka Crne Gore još početkom 2008. godine stvorile su sve neophodne normativne, organizacione, tehničke, kadrovske i druge pretpostavke za učešće banaka iz Crne Gore u sistemu međunarodnog kliringa plaćanja u evrima, čiji je operater Narodna banka Srbije. Učesnici mogu biti sve banke koje sa svojom centralnom bankom potpišu ugovor o učestvovanju u obračunu ovih plaćanja. To znači da nema smetnji da banke iz Crne Gore učestvuju u ovom platnom sistemu, ali do sada nisu iskazale interes, iako se njegovom implementacijom uspostavlja efikasniji i jeftiniji platni promet između fizičkih i pravnih lica sa teritorija Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Realizacija ovog projekta inicirana je 2007. godine od strane guvernera ovih centralnih banaka, kako bi se u okviru zemalja članica CEFTA smanjili troškovi platnog prometa. S tim u vezi, Narodna banka Srbije izvršila je u više navrata prezentaciju projekta bankama u Srbiji i  Crnoj Gori, kao i predstavnicima CB Crne Gore. Dakle, nema smetnji da banke iz Crne Gore učestvuju u ovom sistemu, potrebno je samo da potpišu sa svojom centralnom bankom ugovor o učešću – navode u NBS.