Stranim kompanijama država Srbija namenila je oko 230 miliona evra iz državne kase kao investicionu finansijsku podršku za otvaranje novih radnih mesta. Domaćim je pripalo tri puta manje – oko 67,5 miliona evra, pokazuje dosadašnji bilans SIEPE, Agencije za ulaganja i promociju izvoza. Sjajan podatak za priču o potcenjenosti domaćih investitora u našoj zemlji, ali treba biti iskren i reći da time domaći ulagači nisu automatski diskriminisani niti su bilo čime oštećeni. Ove subvencije investitorima dodeljuju se od 2006. godine. Koriste ih 133 domaće kompanije, koje su otvorile ili planiraju da otvore oko 13.700 radnih mesta. Na drugom spisku nalazi se 115 stranih kompanija koje su takođe ili otvorile ili nameravaju da otvore oko 35.650 radnih mesta. Reklo bi se da su stranci koji koriste pare iz našeg budžeta otvorili ili su barem obećali državi da će otvoriti više radnih mesta od domaćih. Da li su zato dobili više para iz budžeta?
Stranim kompanijama država Srbija namenila je oko 230 miliona evra iz državne kase kao investicionu finansijsku podršku za otvaranje novih radnih mesta. Domaćim je pripalo tri puta manje – oko 67,5 miliona evra, pokazuje dosadašnji bilans SIEPE, Agencije za ulaganja i promociju izvoza.
Sjajan podatak za priču o potcenjenosti domaćih investitora u našoj zemlji, ali treba biti iskren i reći da time domaći ulagači nisu automatski diskriminisani niti su bilo čime oštećeni.
Ove subvencije investitorima dodeljuju se od 2006. godine. Koriste ih 133 domaće kompanije, koje su otvorile ili planiraju da otvore oko 13.700 radnih mesta. Na drugom spisku nalazi se 115 stranih kompanija koje su takođe ili otvorile ili nameravaju da otvore oko 35.650 radnih mesta. Reklo bi se da su stranci koji koriste pare iz našeg budžeta otvorili ili su barem obećali državi da će otvoriti više radnih mesta od domaćih. Da li su zato dobili više para iz budžeta?
– Stranci povlače više novca, jer mogu da uđu u veće investicije sa više zaposlenih. Oni lakše i dobijaju bankarske garancije – odgovaraju u SIEPI. Oni tvrde i da ovi projekti za koje podsticaji iz državne kase iznose oko 297,5 miliona evra zajedno, donose gotovo milijardu i po evra investicija u Srbiju i otvaraju oko 50.000 novih radnih mesta.
– Kako je iz budžeta za to opredeljeno nešto više od 297 miliona evra, to znači da se na jedan evro izdvojen iz državne kase generiše pet evra investicija. Taj jedan evro se kroz poreze i doprinose vrati u državnu kasu za nepune dve godine, a „Jura” u Rači je dodeljenu sumu u budžet vratila za 11 meseci. Osim toga, od opredeljenih 297 miliona evra isplaćeno je svega 70 miliona evra – rekli su u SIEPI.
Međutim, treba isto tako biti iskren pa pogledati i naličje priče o dodeli sredstava. Tu se najpre postavlja pitanje kontrole podsticaja, koje su investitori dobili. Naročito opominjujuće deluje i nedavno saopštenje Saše Radulovića, novog ministra privrede, koji je rekao da su ova sredstva delom dodeljivana bez adekvatne kontrole i uz propuste u proceduri. Kontrola toga, biće jedan od fokusa rada ovog ministarstva, a da li će se pojaviti iznenađenja, kao u slučaju Fonda za razvoj, videćemo.
Ali, ni to nije sve. Važno je ukazati i na to da ni u jednoj zemlji generator oporavka i razvoja ekonomije nisu strani investitori već domaća preduzeća i privreda. Isto tako, pošteno je istaći i da su domaće investicije u Srbiji godinama veće od stranih, uprkos manjim državnim podsticajima. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, raspolaže podacima po kojima je domaća privreda prošle godine investirala čak 2,4 milijarde evra, a stranci 300 miliona. I logično je onda uvek isto pitanje – zbog čega domaći investitori dobijaju manje sredstava od stranih. Da li možda zato što je reč o zbiru manjih ulaganja, a nema mnogo krupnih investicija?
– To nije tačno. Niti je tačno da ne možemo da obezbedimo bankarske garancije. Dajte nam iste uslove kao stranim investitorima, pa ćete videti – kaže Knežević.
Na koje tačno uslove misli, sledeće je naše pitanje.
– Pa dajte nam 10.000 evra po radnom mestu, ja ću prvi zaposliti radnike. Sa tim novcem imam besplatno zaposlenog tri godine. Ali, još je bitnija struktura investicija. Domaće su kvalitetnije, jer idu uglavnom u proizvodnju i stvaranje nove vrednosti, a strane su često finansijske i većina ovogodišnjih stranih investicija otišla je u finansijski sektor – kaže Knežević.
A da se mnogo veća pažnja mora posvetiti domaćim investitorima, smatra i Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.
– Strani investitori su uvek na dugom štapu, naročito kada padate na listi konkurentnosti, kao što se to Srbiji dešava. Prva baza ulaganja uvek su domaći investitori – objašnjava Rajić.
Priča o domaćim i stranim investitorima nedavno je dobila i političku konotaciju izjavom predsednika Tomislava Nikolića, koji je rekao da su domaći u gorem položaju od stranih i da dobijaju manje novca za otvaranje radnih mesta. Ubrzo je usledio demanti Ujedinjenih regiona Srbije, a čini se da će se ovaj spor ubuduće nastaviti na relaciji sadašnjeg i bivšeg ministra privrede – Saše Radulovića i Mlađana Dinkića.
Irski model
„Mi finansijskom podrškom za investicije samo pratimo konkurenciju koja je odavno uvela slične mere i postigla rezultate. Konkretno, program se u svom nastanku ugledao na Irski model, kao i iskustva iz Slovenije i Slovačke. Naša konkurencija ustupa ogromne parcele bez nadoknade i učestvuje u velikim investicijama i sa po 50 odsto od ukupnog iznosa, poput Slovačke”, odgovorili su u SIEPI na naše pitanje o opravdanosti dodele sredstava stranim investitorima.
– Ovo je, po mišljenju mnogih stručnjaka, najbolje investiran novac vlade, a rezultati pokazuju da je ovaj program efikasan i da se radi više o pozajmici, a ne o trošenju, jer se sredstva vraćaju u budžet – kažu u SIEPI.