Tema - Srbija

Suša i visoke temperature sve više ugrožavaju proizvodnju hrane

Ratari u Srednjem Banatu itekako osećaju uticaj klimatskih promena. Kažu da im je iz godine u godinu sve teže da odneguju useve.

Poljoprivrednik Sava Nedeljkov iz Botoša proletos je kukuruz posejao na 130 hektara. Do pre samo nekoliko dana, kaže, biljke su lepo izgledale. Ipak, dug period sa visokim temperaturama i bez padavina uzima danak.

“Sejem rane hibride, ali ni oni ne mogu da izdrže ove ekstremne temperature. Kod nas je poslednjih godina loše to što u proleće imamo jako povoljne uslove i kukuruz ne formira koren da ide u dubinu za vlagu, već ga formira u oraničnom sloju koji se brzo osuši kada su visoke temperature. To je problem u julu i avgustu kada duži vremenski period nema padavina”, objašnjava Sava Nedeljkov, poljoprivrednik iz Botoša.

“Kod mene je već na 30 hektara sve suvo. Ne verujem da će prinos biti ni tona po hektaru. Do samo pre pet ili šest dana i tu se kukuruz jako lepo držao. Naš atar nije dobio kišu dugo. U drugim krajevima Srbije je možda drugačije. Na boljim zemljištima će i biti nešto prinosa, ali znatno manje nego što je to uobičajeno. Na zemljištu treće ili četvrte klase neće biti ništa. Klipovi su popadali, od tog kukuruza ne može ni silaža da se napravi”, dodaje naš sagvornik.

Iako u botoškom ataru ima mogućnosti za navodnjavanje, ovaj proizvođač kaže da se zalivanje kukuruza više ne isplati.

“Ne vredi navodnjavati kukuruz, jer mu je u poslednje vreme otkupna cena baš niska i onda ne mogu da se vrate ulaganja. Ne znamo ni šta da sejemo više zbog ovog vremena. Ja zalivam dosta parcela, ali na njima je povrće. Kad već ulažem, onda bar da to bude u nešto što će vratiti investiciju”, kaže Nedeljkov.

Usevi taoci visokih temperatura

Da su usevi na njivama u Srednjem Banatu taoci visokih temperatura i nedovoljne količine vlage u zemljištu, potvrđuju i stručnjaci. Vremenske prilike u prethodnom periodu sigurno će ostaviti posledice i na kvalitet roda i na prinos.

“Usevi se trenutno nalaze u fazi nalivanja i rasta zrna, na šta veoma veliki uticaj imaju upravo visoke temperature. Dolazi do sušenja lisne mase koja je važna u ovom procesu. Kukuruzi podgorevaju, uvijajući listove zbog smanjenja transpiracije, dok suncokret odbacuje donje žute i uvele listove”, objašnjava Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.

“Šećerna repa je prva intenzivnije počela da reaguje na nedostatak padavina i visoke temperature. Najpre odbacivanjem lista, a potom i sporijim rastom korena”, dodaje naša sagovornica.

Suša je sve veći rizik u proizvodnji. Ranije je u Srbiji najviše padavina bilo u junu, a sada je to u maju sa tendencijom pomeranja ka ranijim periodima u godini. Prosečna količina padavina tokom leta već je manja za oko 20 posto u odnosu na prošli vek, što je ozbiljan problem za biljke koje kasnije sazrevaju.

“Sada u deset godina imamo čak pet sa sušom, dok je u 20. veku to je bilo jedna godina po deceniji. Do sredine 21. veka mi ćemo imati gotovo svake godine rizik od suše. U istom periodu ćemo zbog porasta višegodišnjih temperatura iz vlažne preći u poluvlažnu klumu. U južnim i jugoistočnim delovima zemlje javiće se čak i polusušna klima”, kaže meteorolog prof. Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

“Pad u prinosima kukuruza u sušnim godinama, kao što su bile 2012, 2017. i 2022, bio je između 30 i 40 odsto. Problemi su i sa sojom, jer je ona osetljiva. Tokom 2022. je čak i više stradala od kukuruza. Gubitci od suše u proizvodnji žitarica u ove tri godine bili su oko 4,5 milijarde dolara, što je godišnji udeo poljoprivrede u BDP-u”, podseća naša sagovornica.

Šta su odgovori na klimatske promene u proizvodnji hrane

Stručnjaci kažu da je potpuno jasno da tehnologija proizvodnje mora da se menja.

“Odavno proizvođačima sugerišemo da navodnjavaju parcele, bez obzira na vrstu proizvodnje. Takođe, preporučujemo izbor hibrida sa kraćom vegetacijom. Pokazuje se da je sve važnije odrediti pravi rok setve i broj biljaka po jedinici površine. Svedoci smo da je i danas na nekim parcelama prisutan značajno veći broj biljaka suncokreta po metru kvadratnom u odnosu na optimalni broj. Te biljke produkuju sitne glavice, slabo napunjene zrnom i više podsećaju na ukrasne suncokrete”, navodi Parađenović.

“Veoma je bitna adekvatna primena herbicida, kako bi se sprečilo da korov bude konkurencija gajenoj biljci u momentima deficita vlage. Takođe, tu je i primena biljnih stimulatora koji biljkama pomažu da prevaziđu stresne situacije. To je izazov i za proizvođače i za stručnjake, jer primena bez tačno navedenog sadržaja, sa oskudnim opisom uloge u fiziologiji biljke stvara mnogo nedoumica u efekat i isplativost primene”, dodaje naša sagovornica.

Većina proizvođača voća i grožđa ima sisteme za navodnjavanje. Ipak, to ne znači da visoke temperature ne utiču na ovu proizvodnju.

“Problem za ove proizvođače je rano kretanje u vegetaciju, naročito kajsije i badema. I onda se desi mraz i dolazi do oštećenja. I trešnja polako ulazi u taj rizik. A kada se desi godina kao ova, onda je skoro svo voće u riziku. Takođe, visoke temperature stvaraju ožegotine na plodovima i to je veliki problem. Zato se preporučuju mreže za zasenu kod vrsti koje imaju kasnije zrenje, poput jabuke”, navodi Vuković Vimić.

Rizik u poljoprivredi je i sve češća pojava grada.

“Vinova loza je dosta otporna na smanjenje padavina tokom leta i može da izdrži visoke temperature, ali rastući problem je grad. Mi nemamo kulturu da postavljamo pritivgradne mreže u vinogradima, jer ne želimo da smanjim intenzitet sunčevog zračenja budući da je sunce potrebno zbog nakupljanja šećera. U ratarstvu ne možemo da stavljamo protivgradne mreže i zato se preporučuje osiguranje”, dodaje naša sagovornica.

Tokom prethodnih meseci u Srbiji su se smenjivali toplotni talasi i oluje, a u poljoprivredi nije moguće intervenisati brzinom kojom se vreme menja, kažu stručnjaci. Pogotovo to ne mogu mali i srednji proizvođači, jer oni imaju ograničen kapacitet za prilagođavanje. Izmenjene vremenske prilike uslovljavaju i pojavu novih bolesti i štetočina, što je dodatni izazov.

Zbog svega što se dešava inženjeri u poljoprivredi će u narednom periodu imati sve značajniju ulogu. Problem je, međutim, što mladi u Srbiji trenutno to ne vide kao perspektivni posao, pa se i ne odlučuju rado da upišu Poljoprivredni fakultet.

Poređenje meteoroloških uslova u 2023. i 2024. godini