Tema - Srbija

Sve više kupujemo preko interneta, a u „korpi” i hrana

Samo u drugom tromesečju ove godine obavljeno je 19,2 miliona kupovina na internetu karticama i elektronskim novcem, što je rast od 36,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najnoviji podaci NBS pokazuju da su, kada je reč o plaćanjima na stranim sajtovima, najzastupljenije valute evro i američki dolar. U odnosu na drugo tromesečje 2023. godine zabeležen je porast broja transakcija u evrima od 48,2 odsto, a njihova vrednost za 38,4 procenta (184,7 miliona naspram 133,4 miliona evra). Broj plaćanja u američkim dolarima na internetu beleži rast od 30 procenata.

– Od ukupnog broja, kupovine na internetu obavljene u dinarima beleže rast od 33,4 odsto, a vrednost tih transakcija je uvećana za 34,6 procenata u odnosu na drugo tromesečje prošle godine. U tom periodu ovakvih transakcija je bilo ukupno 12,9 miliona, u vrednosti od 36,3 milijarde dinara, kažu iz NBS.

Onlajn tržište je kupcima u Srbiji sve zanimljivije i to će se, po svemu sudeći, nastaviti i u budućnosti. Iako je u jednom trenutku prošle godine došlo do stagnacije u onlajn poslovanju, neke prodajne kategorije nisu gubile trku.

Prema podacima agencija za istraživanje tržišta, to su elektronika (sa udelom od čak trećine ukupnih prihoda – 33,3 odsto), moda (25 procenata) i proizvodi za kuću i baštu (22 odsto) zadržale su svoju popularnost, a na domaćem tržištu je uočen i ozbiljan razvoj kupovine namirnica preko interneta. Onlajn kupci kod nas su uglavnom oni između 27 i 45 godina, a kada je reč o načinu kupovine, to je uglavnom preko mobilnih telefona (čak 70 odsto pretraživanja ponuda i 58 procenata ukupnih prihoda ostvareno je putem smartfona), što pokazuje stalno prilagođavanje tehnologije i onlajn platformi potrebama savremenog potrošača.

S druge strane, kažu stručnjaci, to pokazuje i stepen prilagođavanja i lakoće s kojom potrošači obavljaju kupovine. Najbolji primer je to da je sve više onih koji i nabavke u velikim lancima obavljaju preko interneta i svoje korpe sa proizvodima dobijaju na kućnu adresu štedeći na taj način i vreme i novac. Jer, kako kažu neki od kupaca, na ovaj način imaju više vremena da provere akcije, naprave spisak neophodnih namirnica i izbegnu impulsivne kupovine nepotrebnih stvari.

Otuda i podaci agencija za istraživanje tržišta koje navode da su potrošači postali vrlo racionalni u potrošnji, a možda je reč i o slabijoj kupovnoj moći. Uporedo sa rastom transakcija preko interneta sve su veće i glavobolje u vezi sa zaštitom prilikom kupovine.

Na primer, da li je dobro da građani za onlajn kupovine koriste posebne kartice na koje uplaćuju novac ili je bezbedno da one budu povezane sa glavnim tekućim računom.

U NBS kažu da bezbedna kupovina na internetu podrazumeva odgovorno ponašanje korisnika platnih kartica. Oni savetuju da se prilikom upotrebe kartica na internetu kupovina obavlja na proverenim sajtovima i sa proverenih uređaja (računara i mobilnih telefona za koje su uvereni da nisu ni na koji način kompromitovani). Takođe je važno da adresa sajta na kom se unose podaci o kartici ne bude u formi linka, jer to znači da može biti sumnjiv.

Uvek postoji rizik od prevara na bilo kojoj onlajn platformi i važno je da korisnik bude oprezan u vezi sa sumnjivim ponudama ili interakcijama. Za onlajn plaćanje, na primer, nikada neće biti potrebno da se unosi pin. Ukoliko se pojavi takav zahtev, to ne treba raditi, jer je gotovo sigurno u pitanju pokušaj zloupotrebe, navode iz NBS.

Savet stručnjaka za onlajn kupovinu je da karticu ne treba fotografisati ili je na drugi način umnožavati i slati drugima mejlom. Ne treba deliti ni podatke o kartici koji se koriste za kupovinu preko interneta, kao što su ime i prezime, broj kartice, datum isteka, a posebno ne trocifreni kod na poleđini kartice.