Tema - Srbija

U Srbiji najtraženiji auto i keš krediti

Građani Srbije najviše su zainteresovani za auto kredite, potom gotovinske, stambene i kredite za refinansiranje, sa izuzetkom prvih šest meseci ove godine u kojima su najviše traženi krediti uz subvenciju države, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo internet portal krediti.rs.

Istraživanjem su obuhvaćeni podaci o zainteresovanosti građana za kredite i analiza zahteva za kredite putem pomenutog internet portala. Rezultati se odnose na period od 1. januara 2008. do 1. jula 2010. godine.

Analiza zahteva za kredite

Analiza zahteva za kredite putem internet portala www.krediti.rs pokazuje da je prosečan iznos traženih kredita 7.636 evra, dok je prosečan traženi rok otplate 88,6 meseci. Ukupan iznos kredita traženih na ovaj način je oko 1,5 miliona evra, a zahteve za kredite najviše su podnosili Beograđani i Novosađani i to prvenstveno za kredite za refinansiranje i za dinarske gotovinske kredite.

Analiza zainteresovanosti za kredite pokazuje da su auto krediti bili ubedljivo najtraženiji tokom 2008. godine (31,4 odsto), već u 2009.  zainteresovanost za auto kreditima je počela da pada (25,07 odsto), da bi u prvoj polovini 2010. strahovito pala na 13,92 odsto.

Kada su u pitanju gotovinski krediti indeksirani u evrima, prisutna je skoro jednaka zainteresovanost i tokom 2008. (14,54 odsto) i tokom 2009. godine (14,72 odsto), da bi u prvoj polovini 2010. godine takođe pala na 11,58 odsto.

Ovi krediti su atraktivni jer su nenamenski, tj. građani dobijaju gotov novac i procedura njihovog odobravanja je mnogo lakša i brža u odnosu na ostale tipove kredita. Ipak iznenađuje njihova popularnost među građanima s obzirom da su najnepovoljniji kada se radi o visini kamatnih stopa, indeksirani su u evrima i nose valutni rizik.

Pad zainteresovanosti za auto i keš kredite u 2010. godini ne iznenađuje pošto je bilo očekivano da će se građani okrenuti povoljnijim kreditima, odnosno dinarskim kreditima uz subvenciju države.

Stambeni krediti

Od 2008. godine do danas stambeni krediti spadaju u red najatraktivnijih kredita. Oko 10 odsto građana je bilo zainteresovano za uzimanje ovih kredita 2008. godine, sledeće godine je interesovanje opalo na oko sedam procenata, dok je u prvom polugodištu ove godine trend pada nastavljen i interesovanje je na nivou od pet odsto.

Trend pada interesovanja za klasične stambene kredite je prouzrokovan povećanjem interesovanja za subvencionisane stambene kredite čije je odobravanje počelo u poslednjem kvartalu 2009. godine, a nastavilo se i početkom 2010. godine.

Građani su se u velikoj meri okrenuli povoljnijim subvencionisanim kreditima, te su se za klasične bankarske stambene kredite najčešće odlučivali građani sa primanjima većim od 120.000 dinara. Da podsetimo, jedan od uslova podnošenja zahteva za subvencionisani stambeni kredit je bio mesečna zarada manja 120.000 dinara.

Krediti za refinansiranje

Ovi krediti su u 2009. godini (13,54%) zabeležili značajan rast u odnosu na 2008. godinu (9,34%), da bi u 2010. godini interesovanje palo na najniži nivo (8,14%). Snalažljiviji i manje zaduženi građani su refinansirali svoje obaveze subvencionisanim dinarskim gotovinskim kreditima, te je ove godine interesovanje za klasične kredite za refinansiranje smanjeno iz tog razloga.

U svakom slučaju, podatak da sve više građana želi da refinansira svoje obaveze zbog nemogućnosti plaćanja rata, može da bude alarmantan, ali ne i indikativan jer ne smemo zaboraviti da je porast tražnje zabeležen u jeku svetske ekonomske krize, kada je većina građana pokušavala da smanji i optimizuje svoja zaduženja.