Tema - Srbija

Više će se štedeti

Preko dve trećine ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) još uvek smatra da je štednja važna. Većina njih je bila u stanju da svoju stopu štednje održava stabilnom u 2013. godini.

Mada su očekivanja o tome koliko će ubuduće štedeti podeljena, sentiment u pogledu štednje se poboljšava u odnosu na prošlu godinu, otkriva Štedni barometar Erste Grupe za 2013. godinu.

Šampioni regiona u štednji su Austrijanci i Slovaci kako u smislu prosečnog iznosa štednje tako i u smislu povećanja mesečne štednje. Austrijanci štede u proseku 181 evra mesečno, što je 11 evra više nego prošle godine. Slovačke štediše svakog meseca odvajaju 90 evra, što je povećanje od 2 evra u odnosu na 2012. godinu. Kao rezultat toga, u poređenju sa 2012. godinom najviše se povećalo njihovo zadovoljstvo time koliko novca odvajaju – za 7 posto.

Austrijanci štede dvaput više od Slovaka. Međutim, s obzirom na činjenicu da je prosečan austrijski godišnji dohodak preko četiri puta veći od slovačkog, to je izuzetan rezultat, kaže Peter Bosek, član Upravnog odbora u Erste Bank Oesterreich. U Mađarskoj se stavljanje novca na štednju iz raznih razloga, kao što je finansijska rezerva, uvek doživljavalo kao veoma važno – gotovo šest od deset Mađara je tog mišljenja.

U CIE su podeljena očekivanja u pogledu štednje. U proseku se svaka četvrta osoba nada da će štedeti više, dok približno isti broj ljudi misli da će štedeti manje. REzultati govore da se sentiment poboljšao u odnosu na 2012. godinu.

Gotovo sve zemlje CIE, sa izuzetkom Srbije, uspele su da svoju stopu štednje održe stabilnom u 2013. godini. Oko trećine Hrvata i Srba kaže da uopšte ne štede, a to može da objasni i činjenicu da je njihovo ukupno zadovoljstvo štednjom među najnižima u regionu.

U CIE su podeljena očekivanja u pogledu izgleda za štednju u doglednoj budućnosti. Od 20 do 30 posto ljudi očekuje da će štedeti više, dok približno isti broj predviđa suprotno. Ipak, sentiment u pogledu štednje se poboljšava u svim zemljama u regionu, osim Austrije, u poređenju s 2012. godinom. Gotovo 30 posto (6 posto više) štediša u CIE očekuje da će u doglednoj budućnosti moći da štedi više u odnosu na 2012. godinu.

Gotovo svaki drugi klijent čeških banaka koristi onlajn bankarstvo bar jednom nedeljno (44 posto), a za njima slede Slovaci i Austrijanci (32 posto)

Česi su lideri u CIE što se tiče korišćenja onlajn bankarstva u upravljanju njihovim finansijama (44 posto), a za njima slede Slovaci i Austrijanci (32 posto), dok 86% Srba ne obavlja transakcije onlajn i kao glavni razlog navodi  nepostojanje pristupa internetu (34 posto), a samo 10% zabrinjava bezbednost.

Bankarstvo se suočava s tekućim procesom transformacije. Raste broj ljudi koji koriste pametne telefone, a raste i korišćenje onlajn bankarstva preko pametnog telefona i tableta. Slovaci (13 posto), Austrijanci (11posto) i Česi (10posto) vode u korišćenju aplikacija na tabletima, pametnim i mobilnim telefonima za bankarske transakcije.

Mada je udeo ljudi koji aktivno koriste onlajn bankarstvo još uvek relativno mali, zapazili smo da trenutno raste po veoma visokoj stopi, dodaje Bosek.

Region centralne i istočne Evrope daleko je ispred ostatka sveta u pogledu penetracije mobilnog tržišta. U CIE, na 100 ljudi ima oko 132 ugovora za mobilne telefone, u poređenju sa 128 ugovora za mobilne telefone u zapadnoj Evropi. Očekuje se da će se prosečni globalni prenos podataka u mobilnoj telefoniji u CIE utrostručiti sa 450 megabajta mesečno u 2012. na 2 gigabajta mesečno do 2018. godine.

Penetracija štednih poizvoda još uvek nije na adekvatnom nivou u Rumuniji i Srbiji - gotovo svaki drugi Srbin koji štedi opredeljuje se za stavljanje novca u slamaricu.

Samo jedna petina Rumuna i čak ispod jedne desetine štediša u Srbiji ulaže novac u životno osiguranje, za razliku od svakog drugog Čeha i Slovaka. Ova slika pokazuje da još ima prostora za bankarske proizvode u CIE, a posebno u jugoistočnoj Evropi, kaže Bosek.

Austrijanci i dalje masovno preferiraju štedne knjižice (81 posto) i štednju u štedno-kreditnim stambenim zadrugama (66 posto).

Regionalna razlika se može primetiti u balkanskim zemljama, gde gotovo svaki drugi Srbin štedi u gotovini, kod kuće ili u sefu, dok se 80 posto Hrvata koji štede opredeljuje za neki finansijski proizvod. Štediše iz svih zemalja koje je obuhvatilo istraživanje Štedni brometar Erste Grupe za 2013. godinu uglavnom odvajaju novac na štednju da bi imali finansijsku rezervu ili za neočekivane vanredne situacije, pri čemu su kao prioriteti navedena i izdvajanja za starosnu penziju ili za manje i veće nabavke.

Trećina Mađara redovno upoređuje kamatne stope na svoje depozite

Mađari su najinformisaniji (74 posto) o kamatnim stopama na sredstva na štednim knjižicama ili računima i najmanje jednom godišnje upoređuju svoju štednju sa drugima. Za razliku od njih, oko trećine Austrijanaca nema pojma koliko su visoke kamatne stope koje se isplaćuju na njihovu štednju.

U vreme niskih kamatnih stopa ljudi i dalje više vole da ulažu novac na štednu knjižicu. Dakle, izgleda da ljudi još uvek više cene sigurnost i raspoloživost svoje štednje nego višu kamatnu stopu na proizvod s većim rizikom, objašnjava Bosek.