Tema - Srbija

Za kratke autoputeve, visoke putarine

Pu­ta­ri­ne u Sr­bi­ji spa­da­ju me­đu naj­sku­plje u re­gi­o­nu, iako na po­je­di­nim de­o­ni­ca­ma ne po­sto­ji pun pro­fil auto­pu­ta.

Iz­u­ze­tak je Hr­vat­ska, u ko­joj je dru­ma­ri­na sku­plja, ali su i auto­pu­te­vi mno­go bo­lji. Od gra­ni­ce te ze­mlje do Za­gre­ba za 280 pre­đe­nih ki­lo­me­ta­ra pla­ća se 1.509 di­na­ra ili oko 15 evra, dok za 450 ki­lo­me­ta­ra od Hor­go­ša do Ni­ša pu­ta­ri­na sta­je 13,5 evra ili 1.300 di­na­ra. Ali u Ma­ke­do­ni­ji, ko­ja ima isti si­stem na­pla­te, pu­ta­ri­na od ula­ska u ze­mlju iz Sr­bi­je do gra­ni­ce sa Ma­ke­do­ni­jom ko­šta oko 310 di­na­ra ili tri evra za 150 pre­đe­nih ki­lo­me­ta­ra.

Kod nas na pri­mer od Be­o­gra­da do No­vog Sa­da va­ži je­din­stve­na ce­na (240 di­na­ra ili 2,5 evra) bez ob­zi­ra na to da li se vo­zač is­klju­či u Ru­mi ili pu­tu­je do glav­nog gra­da Voj­vo­di­ne.

Ta­ko­zva­ni otvo­re­ni si­stem na­pla­te pu­ta­ri­na,ka­ko ob­ja­šnja­va­ju u „Pu­te­vi­ma Sr­bi­je”, po­sto­ji za­to što još ni­je za­vr­šen pun pro­fil auto­pu­ta.

– Vi­si­nu pu­ta­ri­ne ni­je mo­gu­će ob­ra­ču­na­ti po pre­đe­nom ki­lo­me­tru, jer na po­je­di­nim me­sti­ma sme­ro­vi ni­su fi­zič­ki raz­dvo­je­ni, te je okre­ta­nje, ula­zak i iz­la­zak mo­guć na vi­še me­sta. Otvo­re­ni si­stem na­pla­te pu­ta­ri­ne pri­me­nju­je se na kra­ćim ili ne­do­vr­še­nim de­o­ni­ca­ma i u osta­lim dr­ža­va­ma Evro­pe – Špa­ni­ji, Ma­ke­do­ni­ji, Hr­vat­skoj i Grč­koj. Čim se za­vr­še ra­do­vi na za­tva­ra­nju pu­nog pro­fi­la auto­pu­ta, što oče­ku­je­mo do kra­ja ove go­di­ne, pre­ći će­mo na na­pla­tu po pre­đe­nom ki­lo­me­tru – ka­že Mi­len­ko Ca­ko­vić, di­rek­tor sek­to­ra za na­pla­tu pu­ta­ri­na u ovom jav­nom pred­u­ze­ću.

Ako vo­zi­lo u na­šu ze­mlju uđe pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Ba­trov­ci, kod Ši­da, do Ni­ša pu­ta­ri­na ko­šta 1.070 di­na­ra ili 11 evra, a do Le­skov­ca 1.260 di­na­ra ili oko 13 evra.

Naš sa­go­vor­nik se ne sla­že sa kon­sta­ta­ci­jom da su kod nas pu­ta­ri­ne pre­sku­pe. Osim Hr­vat­ske, u Ita­li­ji, ko­ja ima sli­čan na­čin na­pla­te pu­ta­ri­ne, sku­plje su ne­go kod nas, na­vo­di on.Za re­la­ci­ju od Tr­sta do Ve­ro­ne (256 ki­lo­me­ta­ra) dru­ma­ri­na iz­no­si 22 evra, a od Tr­sta do Ri­ma (673 ki­lo­me­ta­ra) 37 evra.

– Vi­si­na pu­ta­ri­ne za­vi­si od ono­ga ko­ji upra­vlja pu­te­vi­ma. U Sr­bi­ji pu­te­vi­ma upra­vlja vla­da, pa sa­mim tim ona pro­pi­su­je vi­si­nu na­kna­de. U po­je­di­nim ze­mlja­ma pu­te­vi­ma upra­vlja­ju kon­ce­si­o­na­ri ko­ji sa­mi od­re­đu­ju vi­si­nu pu­ta­ri­ne, ako to ugo­vo­rom ni­je dru­ga­či­je ure­đe­no. Na pri­mer na auto­pu­tu M6 u En­gle­skoj pu­ta­ri­na za šle­pe­re je to­li­ko sku­pa da ka­mi­o­ni taj put uop­šte ne ko­ri­ste – is­ti­če Ca­ko­vić.

U mno­gim ze­mlja­ma u okru­že­nju va­ži si­stem ko­ri­šće­nja auto­pu­te­va sa vre­men­skim ogra­ni­če­njem, što se po­ka­za­lo kao naj­po­volj­ni­je za vo­za­če. Če­ti­ri da­na ko­ri­šće­nja ma­đar­skih dru­mo­va ko­šta 6,40, u Austri­ji de­se­to­dnev­na vi­nje­ta ko­šta 7,60, u Bu­gar­skoj sed­mo­dnev­na sta­je če­ti­ri, dok u Slo­ve­ni­ji za isto vre­me tre­ba iz­dvo­ji­ti 15 evra. U Sr­bi­ji ka­že Ca­ko­vić to ni­je mo­gu­će iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga.

– Kod nas se30 go­di­na una­zad ula­ga­lo u in­fra­struk­tu­ru za na­pla­tu pu­ta­ri­ne, ta­ko da pre­la­zak na dru­ga­či­ji si­stem na­pla­te ne bi bio is­pla­tiv. Da bi se na­pla­ta pu­tem vi­nje­ta is­pla­ti­la po­treb­no je ima­ti iz­gra­đe­nu do­bru mre­žu auto­pu­te­va, a pa­re ubi­ra­ti na što je mo­gu­će du­ži vre­men­ski pe­ri­od – ka­že naš sa­go­vor­nik.

Kao pri­mer na­vo­di Slo­ve­ni­ju, ko­ja je u 2008. go­di­ni ima­la mi­ni­mal­ne vi­nje­te od šest me­se­ci, ali je pod pri­ti­skom EU mo­ra­la da skra­ti to vre­me. Isto ta­ko u 2008. go­di­ni, ka­da su im naj­kra­će vi­nje­te va­ži­le po­la go­di­ne, Slo­ve­ni­ja je za­be­le­ži­la naj­ma­nji tran­zit vo­zi­la kroz ze­mlju. Zbog uvo­đe­nja vi­nje­ta ova dr­ža­va gu­bi oko 40 mi­li­o­na evra.

–Ve­ći deo na­šeg sta­nov­ni­štva ži­vi da­lje od za­hva­ta auto­pu­ta i ni­je pri­mo­ran da ga če­sto ko­ri­sti. Uvo­đe­nje vi­nje­ta, po­go­to­vo vre­men­skih, do­ve­lo bi ih u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj u od­no­su na gra­đa­ne ko­ji auto­put če­sto ili sva­ko­dnev­no ko­ri­ste– is­ti­če Ca­ko­vić.

Pro­šlo­go­di­šnji pri­hod od na­pla­te pu­ta­ri­na bio je 13,7 mi­li­jar­di di­na­ra.