Još nije razjašnjeno da li je izmenama Zakona o budžetskom sistemu stopirana i podela radnih knjižica u zdravstvu, u kojem je trenutno svaki šesti specijalista pred penzijom, a gotovo svaka ustanova ima manjak kadra. Zakon je jasan: zapošljavanja u javnim ustanovama, sa nekoliko izuzetaka, nema do 31. decembra 2015. Ministar zdravlja Slavica Đukić Dejanović, međutim, tvrdi da se zabrana zapošljavanja u naredne dve godine ne odnosi na sav kadar, i da će se umesto nemedicinskih radnika, koji odlaze u penziju, zapošljavati lekari i medicinske sestre. U zdravstvenim ustanovama čekaju uputstva, a problemi se gomilaju, jer se ne obnavljaju ugovori koji su ovih dana istekli, pa na nekim mestima već nema ko da radi.
Još nije razjašnjeno da li je izmenama Zakona o budžetskom sistemu stopirana i podela radnih knjižica u zdravstvu, u kojem je trenutno svaki šesti specijalista pred penzijom, a gotovo svaka ustanova ima manjak kadra. Zakon je jasan: zapošljavanja u javnim ustanovama, sa nekoliko izuzetaka, nema do 31. decembra 2015.
Ministar zdravlja Slavica Đukić Dejanović, međutim, tvrdi da se zabrana zapošljavanja u naredne dve godine ne odnosi na sav kadar, i da će se umesto nemedicinskih radnika, koji odlaze u penziju, zapošljavati lekari i medicinske sestre.
U zdravstvenim ustanovama čekaju uputstva, a problemi se gomilaju, jer se ne obnavljaju ugovori koji su ovih dana istekli, pa na nekim mestima već nema ko da radi.
- Za 10 dana nismo produžili nijedan ugovor i već osećamo manjak kadra, pogotovo medicinskih sestara - kaže profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije.
- Naših 37 pravnika je tumačilo zakon, i jedino što su definitivno zaključili je da ima mnogo nejasnoća. Tražio sam pojašnjenje od Ministarstva zdravlja. Odgovor još nije stigao, ali, prema onome što sam čuo od ministarke, do kraja nedelje trebalo bi pri Vladi da se formira telo koje će odlučivati o zahtevima zdravstvenih ustanova.
U KCS je 7.100 zaposlenih čije su plate iz kase zdravstvenog osiguranja, a još 900 angažovanih po ugovoru, iz svojih prihoda, isplaćuje KCS.
- Tako, u okviru KCS, rešavamo problem države sa manjkom stručnog kadra u zdravstvu, i to nas godišnje košta oko sedam miliona evra - kaže prof. Ristić.
- Po kadrovskom planu Ministarstva možemo da imamo 1.304 lekara, a to za ovaj obim posla nije dovoljno. Kadrovski normativi nisu realni, pravljeni su po broju kreveta, koji se nije menjao godinama, a obim posla je za poslednju deceniju povećan za 30 do 50 odsto.
U Ministarstvu zdravlja „Novostima“ je u utorak rečeno da se trenutno pravi kadrovski plan za sledeću godinu. Problem je što nemedicinskog kadra u zdravstvu ima previše: od ukupno 121.545 zaposlenih, čak 24,8 odsto je nemedicinski kadar, među kojim je 7.463 administrativnih i 19.826 tehničkih radnika.
- Geneza problema sa kadrom u zdravstvu mnogo je starija - kaže dr Nebojša Arsenijević, direktor Kliničkog centra Kragujevac.
- Po ugovoru, mimo kadrova koje priznaje RFZO, imamo 55 zaposlenih, uglavnom lekara i sestara. Treba nam, međutim, još kvalitetnog kadra: od hirurga i internista, „preko“ pravnika, do vodoinstalatera.
Manje i lekara i sestara
Na 100.000 stanovnika u zdravstvu Srbije 2011. bilo je 309 lekara, a prošle 307. Broj medicinskih sestara, po istom kriterijumu, sa 632 smanjen je na 627. I sa boljom kadrovskom strukturom zaostajali smo za zemljama EU, koje, u proseku, na 100.000 stanovnika imaju 346 lekara i 836 medicinskih sestara.