Tema - Srbija

Život u ekotopiji

Pametne zgrade i čitavi gradovi odavno su postali moda u svetu, ali eko-arhitektura otišla je korak dalje.

Globalno zagrevanje nateralo je svet da podiže „karbon-neutralna“ naselja, čija emisija ugljen-dioksida u vazduh je sve bliža nuli.

Kako bi trebalo da se ponašaju kada je reč o ekologiji, veliki gradovi mogli bi da nauče od eksperimentalnih „zelenih“ naselja, koja su počela da niču od Amerike do Azije.

Grinzburg u Kanzasu godišnje emituje 22 tone CO2 po osobi, ali zahvaljujući alternativnim izvorima energije smanji izbacivanje CO2 za 19,8 tona, što je isto kao da zasade šumu sa 825.000 stabala. Emisiju će spustiti do nule do 2017 godine. Kada je 2007. godine tornado uništio 95 odsto Grinzburga, stanovništvo je odlučilo da štetu iskoristi kao šansu da izgradi ekološki grad, sa energijom dobijenom iz vetra i sunca.

Vatikan godišnje izbaci u atmosferu 9 tona CO2 po osobi, a zahvaljujući alternativnim gorivima, neutralizuju 7,434 tone. Poslednjih godina Katolička crkva umnožila je aktivnosti u zaštiti životne sredine, a papa Benedikt 16 dobio je nadimak „zeleni papa“, zbog svojih ekoloških inicijativa. On je odlučio da od Vatikana napravi prvu neutralnu državu po pitanju emisije CO2. Postavljeni su solarni paneli koji proizvode 300.000 kWh godišnje.

Samso ostrvo u Danskoj pravi je zeleni raj. Fosilna goriva potpuno su zamenili alternativnim. Imaju 21 turbinu na vetar. U vazduh ne ispuštaju ugljen-dioksid još od 2007. godine. Proizvode deset odsto više energije nego što troše, pa je izvoze.

Maldivi imaju najviše interesa u ekološkoj borbi za planetu. Jer, rast nivoa mora od samo nekoliko centimetara, potopio bi ovo ostrvo. Zato se nadaju da će svet pratiti njihov primer ekološkog modela.

Mazdar u Abu Dabiju prava je zelena oaza u pustinji. „CO2-neutralni“ postaće do 2020. godine. Ovaj grad je centar regiona bogatog naftom, ali ipak, kao glavni izvor energije koriste sunce. Imaju solarno postrojenje koje proizvodi 10 megavata struje i najveće je na Bliskom istoku. U izgradnji je i specijalni sistem ogledala koji će koncentrisati sunčevo zračenje na centralni toranj ovog postrojenja.

Kostarika je zamenom fosilnih goriva smanjila emisiju CO2 za 8,5 tona, što je za planetu jednako kao da zasade 354 miliona stabala. Sve to ih košta 10 milijardi dolara, a sa emisijom jednakom nuli biće do 2021. godine, odlučila je pre tri godine njihova vlada. Već proizvode 90 odsto energije iz obnovljivih izvora - najviše iz hidroelektrana, vetra i od geotermalnih voda. Dodaće i solarnu energiju, električne vozove i autobuse, preći na čisti biodizel i bio-etanol za automobile i pošumiti svoje džungle.

Bedzed u Londonu od 2002. godine je „CO2 neutralan“. Svaki kvadrat londonskog Bedington ziro enerdži divelopmenta je projektovan za održivo stanovanje. Ukupno 100 domova i 15 apartmana sagrađeni su od lokalnih materijala, imaju trostruka stakla na prozorima, solarne panele, bojlere na biodizel, održiv sistem niskoenergetskog napajanja.

Doksajd Grin u Kanadi smanjio je emisiju CO2 za 52.500 tona godišnje, što je isto kao kada bi se uklonilo 9.100 automobila sa ulice. Sve zgrade ovog malog vankuverskog ostrva imaju „zeleni“ sertifikat, brinu o energetskoj efikasnosti, reciklaži...

Molrlend u Australiji „neutrališe“ 3,4 miliona tona ugljen-dioksida, što je isto kao da sa ulice sklone 595.000 automobila. Iako Australija, generalno, po stanovniku zagađuje kao Amerika, ova mala zajednica u Melburnu, svoj doprinos zagađenju vazduha približava nuli.

Planeta

U atmosferu godišnje izbacujemo na globalnom nivou oko 385 ppm, što je za 30 više od maksimuma na kome bi ekosistem bio održiv u sadašnjem stanju. Projektovanim rastom, ako ništa ne učinimo, koncentracija će do 2050. godine da dostigne 450 ppm. Scenario bi tada bio tragičan - nestajale bi biljne i životinjske vrste, otapali se polovi i ledene kape na planinskim vrhovima, smenjivale bi se suše i oluje, mora bi počela da otimaju teritoriju od kopna. Zato ekolozi apeluju da još nije kasno da promenimo kurs i sačuvamo planetu - našu zajedničku kuću.