Transport - Srbija

Avio-karte će poskupeti za 20 odsto do kraja godine

Da su ovakva predviđanja već realnost, pokazuje prošlonedeljna odluka „Lufthanze” da otkaže još 2.000 dodatnih letova iz Minhena i Frankfurta ovog leta, navodeći kao razlog nedostatak osoblja na aerodromima, ali i pandemiju kovida.

„’Lufthanza’ je uvela brojne mere i angažuje dodatno osoblje gde god je to moguće, kako bi osigurala najveću moguću bezbednost na letu i stoga nudi svojim putnicima najbolju sigurnost”, rečeno je iz „Lufthanze” za Rojters.

Nemačka avio-kompanija objašnjava da štrajkovi zbog bezbednosti letenja, meteorološki uslovi i posebno „povećana stopa zaraze virusom korona” sada dodatno opterećuju sistem, čime se potvrđuje raniji izveštaj dnevnog lista „Bild”, dodaje Rojters.

Evropske avio-kompanije, u poređenju s međunarodnom konkurencijom, imaju velike troškove za osoblje i manje podsticaja da zaposle dodatne radnike, te se kompanije, i pored većih prihoda, treću godinu zaredom moraju suočiti sa gubicima, navodi se u analizi „Alijans trejda” i osiguravajućeg društva „Aredija”, a prenosi Tanjug.

Do kraja godine će avio-karte poskupeti za jednu petinu u odnosu na prošlu godinu, a vrhunac poskupljenja očekuje se tek u prvom kvartalu iduće godine. Međutim, potražnja za kartama ostaće visoka, ali će putnici štedeti na smeštaju i dužini boravka, kako bi mogli sebi da priušte skupe troškove putovanja. Analizom se došlo do zaključka da će prelazak na transport bez štetnih gasova biti još veći izazov od pandemijske krize, te finansijski eksperti u evropskom saobraćaju vide prednost železnice. Ekološki zahtevi EU ugrožavaju dobiti avio-kompanija, navodi se u analizi.

Zahtev da do 2053. udeo obnovljivog goriva bude 20 odsto povećaće cenu goriva za avione za 30 odsto, a cilj da udeo obnovljivog goriva bude 38 odsto do 2045. povećaće troškove za 57 odsto. Inače, troškovi goriva odnose od 25 do 30 odsto prihoda avio-kompanija.

Prema podacima Evrokontrola, uporedo sa oporavkom avio-saobraćaja vraćaju se i kašnjenja, međutim, ona su sada izazvana i dodatnim problemima s kojima se suočava ovaj sektor. U prvom kvartalu ove godine prosečno kašnjenje polaska po letu poraslo je za 1,2 minuta i sada iznosi 9,6 minuta po letu. Broj letova je udvostručen u odnosu na isti period prošle godine, ali je i dalje za 28 odsto manje nego 2019. godine.

Analize pokazuju da su uzroci kašnjenja i otkazivanja letova različiti, od razloga koje imaju avio-prevoznici, vremenskih prilika, ograničenja zbog kovida, ali se sve više govori i o nedostatku radne snage. Nedavno je objavljen podatak da je u Evropskoj uniji tokom prethodne dve godine bez posla u avio-saobraćaju ostalo oko 190.000 ljudi, a njihov povratak ide teško.

S druge strane, ni avio-kompanije nisu očekivale da će biti ovoliko interesovanje putnika i da neće uspeti da odgovore na sve zahteve. „Dojče vele” je nedavno objavio da se čak i u Nemačkoj, koja se ozbiljno priprema za ekonomsku krizu, građani ne odriču prilike da putuju na odmor širom Evrope. Avionom, naravno, pa se čak govori da se najpre prodaju najskuplja mesta, što ranije nije bio slučaj.

Briselski aerodrom rekorder u kašnjenju

Prvih dana jula na briselskom aerodromu „Zaventem” kasnilo je čak 72 odsto letova, što belgijski nacionalni aerodrom stavlja na prvo mesto liste odlaganja letova na evropskim aerodromima, preneo je Tanjug.

Prema podacima Zvaničnog vodiča za avijaciju, iza briselskog aerodroma, po broju kašnjenja nalaze se aerodromi u Frankfurtu (68 odsto), aerodrom u Ajndhovenu (67 odsto), aerodrom „Luton” u Londonu (66 odsto), aerodromi u Budimpešti i Lisabonu (65 odsto), „Šarl de Gol” u Parizu (62 odsto) i „Šiphol” u Amsterdamu (61 odsto). Istovremeno, naviše otkazanih letova beleži aerodrom u Frankfurtu (7,8 odsto), „Šiphol” (5,2 odsto) i lisabonski aerodrom (4,2 odsto), dok je sa briselskog aerodroma početkom jula otkazano 2,5 odsto letova.

Ranije ove godine Evropsko trgovinsko udruženje za aerodrome najavilo je da će veći broj ljudi koji odlaze na odmor nakon ublažavanja ograničenja zbog kovida 19 i nedostatak osoblja izazvati poremećaje i kašnjenja na dve trećine aerodroma širom Evrope.