Transport - Srbija

Bliži li se kraj ere jeftinih avio-karata?

Proširili su se širom Evrope, posao je cvetao, putnici su leteli neretko za deset evra, ali je, kažu, sada došao kraj eri jeftinih karata.

Kompanija s logotipom zlatne harfe na krilu aviona, sinonim za jeftine letove, tvrdi da su bregzit i rat u Ukrajini oduzeli putnicima mogućnost da povoljno lete svetom.

Zbog rata u Ukrajini povećane su cene naftnih derivata, nekih i do šest puta, dok je, kažu u „Rajaneru”, bregzit kriv za nedostatak aerodromskih radnika, što je takođe doprinelo tome da možda više nikada, a sigurno ne u narednih nekoliko godina, neće biti letova od deset evra.

Nedostatak osoblja paralisao je aerodrome širom Britanije, ali i u ostatku Evrope, što je doprinelo gužvama, kašnjenju i odlaganju letova, gubljenju prtljaga, dodatnim troškovima.

Cene u avionima niskobudžetne firme ubuduće će biti iste za sva mesta, dakle neće postojati sedišta jeftinija u odnosu na ostala, a iznos za karte skuplje od deset evra dodatno će biti uvećan.

Izvršni direktor „Rajanera”, Majk O’Liri okrivio je premijera Borisa Džonsona i „druge ambiciozne idiote” za stvaranje uslova koji su doveli Britaniju u krizu nakon napuštanja Evropske unije.

„Da je bilo imalo etike i iskrenosti u postupcima Džonsona i njegove vlade, izašli bi i priznali da je bregzit katastrofa, pre svega što se tiče slobodnog kretanja radne snage, i da je jedan od najgorih izazova s kojim se suočava britanska ekonomija”, rekao je O’Liri za Bi-Bi-Si.

Za haose na aerodromima i povećanje cena letova, šef ove kompanije krivi bregzit, tačnije kreatore politike koji, kaže, moraju da regulišu inflaciju kojoj se kompanija prilagođava kada podiže cene svojih usluga. Kompanije poput „Rajanera” sigurno će i dalje uspešno poslovati jer će, uprkos najavama, kupci još više biti osetljivi na cene i tražiće povoljnije letove jer su istovremeno porasli i troškovi života, računi za struju i hranu.

O’Liri je pozvao političare EU i Velike Britanije da vrate inflaciju na oko dva odsto jer će, kaže, u suprotnom način života biti ozbiljno narušen. Inače, inflacija u Velikoj Britaniji će verovatno sa oko devet rasti na 13 odsto, što je rekord u poslednjih 40 godina.

Niskotarifne kompanije i dalje će poslovati trudeći se da održe reputaciju tako što će cene karata biti povoljnije, ali više neće biti drastičnih razlika u odnosu na konkurenciju. Cene kod niskobudžetnih avio-prevoznika bile su nekada niže i do 80 odsto.

Tako se čuveni O’Liri, koji je „Rajaner” vinuo u visine i vazdušni transport putnika učinio dostupnijim u odnosu na vreme kada su monopol držali skupi nacionalni prevoznici čineći letove luksuzom, posle dve decenije uspeha u poslu našao u poziciji da javnosti saopšti da će za mnoge verovatno opet odlazak na aerodrom postati nemoguća misija.

Ovu avio-kompaniju osnovao je irski milijarder Toni Rajan, s kojim je u početku radilo svega 25 ljudi. Prvi njihov let povezivao je londonski aerodrom „Gejtvik” i „Votford” u Irskoj avionom sa svega 15 sedišta.

Nakon svega godinu dana skeptici su shvatili da nisu u pravu kada su govorili da njegov koncept neće preživeti. Kompanija je otvorila novu liniju Dablin–London i uvela još dva aviona. „Rajaner”, pa je potom postao konkurencija nacionalnim avio-kompanijama i konstantno se širio.

Međutim, neprofitabilni su bili sve do 1991, kada je Toni Rajan na čelno mesto doveo Majkla O’Lirija, koji je preporodio firmu i ostvario Rajanov san uprkos tome što su zemlje EU regulisale saobraćaj u korist nacionalnih avio-kompanija.