Iako je ugovorom koji su privatni prevoznici sklopili sa beogradskim vlastima regulisano da dva puta godišnje po osnovu rasta troškova može da se koriguje cena njihove usluge, zahtev iz septembra prošle godine prihvaćen je tek u martu, dok martovski još nije razmatran uz obećanje da će to biti učinjeno na prvoj narednoj sednici gradske vlade.
Oko 40 odsto vozila u javnom gradskom prevozu potiče iz privatnih preduzeća. Ona tu uslugu vrše na osnovu ugovora sklopljenog po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu a njime je predviđeno da se dva puta godišnje, u martu i septembru cena usluge usklađuje sa rastom troškova.
U strukturi, cenu koja je ugovorena čine četiri parametra – cena evrodizela, prosečna bruto zarada, vrednost evra i rast cena na malo odnosno stopa inflacije. Najveći udeo ima cena goriva, učestvuje sa više od 35 procenata, plate “vuku” 30 odsto dok preostali parametri ulaze sa 17 i 18 procenata. Kada se ukupni troškovi po toj formuli uvećaju za više od pet odsto, stiču se uslovi za podnošenje zahteva za korekciju cene usluga, precizirano je ugovorom.
– To nije povećanje cene, već njeno izravnjavanje i do septembra prošle godine sve je funkcionisalo normalno, išlo je po automatizmu. Međutim, zahtev iz septembra, koji je trebalo da se primenjuje već od oktobra, prihvaćen je tek u martu, kada smo mi već stekli pravo da podnesemo novi zahtev za povećanje od 10,34 odsto. To još nije došlo na dnevni red. U međuvremenu, drastično su porasli troškovi, nakupilo se i to su već jako ozbiljni iznosi – kaže za Danas Drago Tošić, direktor Konzorcijuma privatnih prevoznika.
Prema kalkulacijama, samo za prva četiri meseca, vozeći po prošlogodišnjim cenama, privatne firme izgubile su oko 120 miliona dinara, kašnjenje po zahtevu iz marta nadzidalo je još 200 miliona.
– Ovo je kršenje ugovora. Mi smo se za taj ugovor nadmetali na tržištu, dali smo najpovoljniju ponudu, ali su njime utvrđeni i ovi uslovi. Kada mi u vozilu ne uključimo klimu, oni dođu pa nas kazne, ali ako Grad ne primenjuje korekciju, mi nemamo kud. Imamo ozbiljna ulaganja, svakog jutra sipamo 15 miliona u rezervoare, oni “izađu kroz auspuh”. Ušli smo i u druge velike investicije, nabavku novih autobusa, nije jednostavno da se to prekine – ističe Tošić.
On veruje u čvrste garancije da će na prvoj narednoj sednici njihov zahtev biti na dnevnom redu a da će usvojeni zaključak odmah potom gradonačelnik da prosledi Sekretarijatu za javni saobraćaj koji će potom sa njima sklopiti aneks ugovora. Dodaje da troškovi rastu i dalje, pa ukoliko se zahtev iz marta odmah realizuje a cena usluge “resetuje” na nulu, već sada su na tu osnovicu troškovi porasli oko šest odsto. Taj rast kao i eventualni do kraja narednog meseca, biće sadržani u zahtevu za korekciju cena koji se podnosi u septembru ove godine.
Naš sagovornik naglašava da promena cene za uslugu javnog prevoza nema nikakve veze sa cenom mesečnih karti koju plaćaju građani niti sa povlasticama koje imaju neke kategorije putnika.
– U tom delu mi ne učestvujemo. To je politika Grada, oni sami o tome donose odluku. Mi za to nismo zaduženi – objašnjava Tošić.