Transport - Srbija

Kako olakšati prevoz tereta u EU

Strateški cilj naše države je da liberalizuje sve vrste prevoza tereta sa svim zemljana EU. Države unije između sebe nemaju navedene dozvole jer pripadaju jedinstvenom transportnom tržištu, a naša zemlja pokušava da stvori identične uslove za srpske prevoznike bez obzira na to što još nismo članica EU jer je bilateralna razmena između Srbije i država članica najveća.

Ministar Goran Vesić uputio je krajem prošle godine svojim kolegama iz dvadesetak evropskih zemalja pisma sa predlogom o liberalizaciji međunarodnih dozvola za prevoz. Bilateralnim sporazumima uređen je prevoz sa stranim državama u skladu sa kojima srpski prevoznici obavljaju transport na teritorijama tih zemalja, i obrnuto. Pomenuta liberalizacija moguća je kroz izmene važećih bilateralnih sporazuma Srbije i druge države, te ova inicijativa podrazumeva pregovore o izmeni ili donošenju novih sporazuma koji bi podrazumevali ukidanje ovih administrativnih barijera.

Španija je pozitivno reagovala na predlog Srbije da se liberalizuje prevoz tereta, i dve zemlje će u narednom periodu kroz rad mešovite komisije razgovarati o mogućem ukidanju međunarodnih dozvola za transportne privrede. Ova komisija koja radi na osnovu bilateralnog sporazuma na kraju donosi odluke po principu reciprociteta uvažavajući ekonomske i transportne interese obe strane. Ako Španija ne bude zainteresovana za potpunu liberalizaciju, razgovaraće se o uspostavljanju liberalizacije za bilateralni i tranzitni prevoz.

Vesić je najavio da će se istim povodom u martu sastati sa italijanskim ministrom za transport Mateom Salvinijem. Predlog je da se ide na liberalizaciju svih vrsta prevoza, ukoliko italijanska strana to ne prihvati, razmotriće se liberalizacija tranzita.

Srbija ima dogovorenu liberalizaciju, svih ili pojedinih vrsta međunarodnog prevoza tereta, sa bivšim jugoslovenskim republikama, Rumunijom, Bugarskom, Švajcarkom, Velikom Britanijom, Češkom, Mađarskom, Slovačkom, Litvanijom, Estonijom, Kazahstanom i Ruskom Federacijom. Liberalizacija je dogovorena sa 16 država od kojih je devet država članica EU.

Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport”, kaže da je Italija izuzetno rigorozna kada je reč o prevozu tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju. Italijani ne dozvoljavaju ni da obični pik-ap preveze teret bez dozvole, a ta zemlja je za nas veoma bitna jer je naš najveći trgovinski partner u Evropi, posle Nemačke.

– Uspeli smo da u sporazum sa tom zemljom izdejstvujemo da nema ograničenja u broju tranzitnih dozvola. Ali treba nam mnogo više bilateralnih dozvola sa Italijom, kojih imamo za trećinu potreba, budući da je reč o velikoj robnoj razmeni. Potrebe su inače uvek duplo veće sa zemljama čiji prevoznici nemaju nameru da voze robu u Srbiju. Italijanski prevoznik ima dozvola koliko i mi, ali neće nikada, ili će izuzetno retko dovesti robu u Srbiju – navodi Mandić.

Prema njegovim rečima slično je i sa Španijom, našim prevoznicima sleduje 2.400 dozvola, ali to nije dovoljno. Isti broj sleduje i španskim vozačima, ali oni to ne koriste i bilo bi dobro kada bi srpska strana dobila više dozvola.

Problem prevoza preko Austrije ublažen je liberalizacijom tranzitnog saobraćaja sa Mađarskom, Slovačkom i Češkom, pa se tim putem dolazi do Nemačke i dalje do severa i zapada Evrope. Austrija je izuzetno restriktivna i ne povećava broj dozvola, a to im je najbliži put do Evrope.

Mandić napominje da je najveća potreba za nemačkim dozvolama jer je ta zemlja ne samo važna destinacija već i raskrsnica puteva do drugih evropskih država. Preko Nemačke se ide i u Francusku, Belgiju, Holandiju ili Veliku Britaniju, Dansku ili Norvešku. Već dve godine prevoznici mole da im se poveća broj dozvola jer sa ovom državom imaju razmenjenih 45.000, što nije dovoljno. Ove godine u martu imaju sastanak u Beogradu, ali strahuju kako će se odvijati jer možda neće biti potrebe za prevozom budući da je proizvodnja smanjena.

Mandić ne očekuje da će dozvole biti potpuno ukinute sa zemljama EU.

– Hvala na dobroj nameri ministru Vesiću. Ne verujem da će bilo koje ministarstvo u Evropi moći potpuno da ukine dozvole. Za tako nešto mora da ima saglasnost prevoznika, a prevoznici to ne dozvoljavaju. Oni štite svoje tržišta. Kao što mi ne želimo da dozvolimo da nam Makedonci i Bosanci voze robu iz Evrope za Srbiju i iz Srbije za čitavu Evropu. Zato mi sa Makedonijom imamo razmenjenih samo 300 dozvola za prevoz robe iz treće zemlje – kaže Mandić.

Naglašava da Srbija sa državama sa kojima ima delimičnu liberalizaciju nije ukinula dozvole za i iz trećih zemalja jer bi srpski prevoznici bili ugroženi. Prema njihovoj logici zašto bi prevoznik iz Mađarske koji ima neuporedivo bolje uslove za rad od njih, uključujući i nižu cenu goriva, došao i tovario robu u Srbiji i vozio je dalje po Evropi.

Tri vrste dozvola za transport

Bilateralna dozvola omogućava obavljanje prevoza između Srbije i druge države i između te države i Srbije. Tranzitne dozvole omogućavaju transport srpskih prevoznika preko teritorije druge države. Dozvole za i iz treće države omogućavaju srpskom prevozniku da neka zemlja dozvoli da se iz nje odveze teret u treću zemlju, a da nije Srbija.