Transport - Srbija

Odliv radne snage i male plate problem za razvoj železnice

Ipak, znatne prepreke za dalji razvoj ove vrste saobraćaja ostaju konstantni odliv radne snage, uključujući i stručnjaka, kao i niske plate u javnom sektoru. Iako se pruge grade i obnavljaju, iako je pre nekoliko dana stigla i vest da će „Infrastruktura železnice Srbije” uskoro primiti u radni odnos 80 novih radnika izvršilaca, nameće se pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka za realizaciju svih tih planova i dalji razvoj železničkog saobraćaja.

– I u železničkoj industriji susrećemo se sa odlivom radnika, a to može da ima negativan uticaj na dovoljan broj stručnjaka za dalji razvoj železničkog saobraćaja. Uz to, i niske plate u javnom sektoru predstavljaju velike prepreke. Rešenje je u zadržavanju i privlačenju kvalifikovanog osoblja, a određivanje menadžerskih ugovora može biti jedan od načina da se prebrodi ova prepreka i privuku stručnjaci u ozbiljne sisteme kojima država upravlja – uveren je prof. Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i ekspert za železnički saobraćaj.

Za najnoviji projekat, vredan 2,775 milijardi evra, Evropska unije je Srbiji poklonila 610 miliona evra bespovratnih sredstava, a od ukupne sume, 600 miliona evra izdvojeno je za gradnju brze pruge Beograd–Niš koja će biti kičma regionalnog razvoja i glavna trgovinska ruta. Dodatno, za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Niš–Dimitrovgrad i rekonstrukciju pruge Niš–Brestovac, EU je obezbedila 77 miliona evra i 44 miliona, podseća prof. Bojović.

– Pojedinačni projekti za koje je EU donirala sredstva uključuju gradnju brze pruge između Stalaća i Đunisa, u vrednosti od 265 miliona evra, zatim tu se ubraja i potdeonica Paraćin–Trupale–Međurovo na pruzi Beograd–Niš, za koju je donirano 175 miliona evra. Takođe, tu je i rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš–Brestovac u vrednosti većoj od 44 miliona evra – nabraja prof. Bojović. Dodaje da je za elektrifikaciju pruge Niš–Dimitrovgrad, uključujući izgradnju železničke obilaznice, donirano oko 73 miliona evra, a za gradnju brze pruge Stara Pazova – Novi Sad – Subotica oko pet miliona evra.

I država Srbija ulaže znatna sredstva u različite infrastrukturne projekte, uključujući i železnicu, kao deo svoje strategije razvoja. Ova ulaganja obuhvataju izgradnju novih delova pruge, modernizaciju starih, nabavku novih vagona i opreme, unapređenje infrastrukture na železničkim stanicama... Prof. Bojović smatra da ulaganje u pruge može biti dobar odgovor na krizu u različitim aspektima, posebno u slučaju kada deo zemlje preživljava ekonomske poteškoće i opadanje bruto domaćeg proizvoda.

– Evidentno je da kvalitetna železnička infrastruktura može sprečiti iseljavanje stanovništva, jer pruža bolje mogućnosti za putovanje, komunikaciju i pristup radnim mestima – navodi prof. Bojović. Napominje da ulaganje u pruge može dovesti do brojnih koristi, kao što su povezivanje regiona što stimuliše mobilnost stanovništva i preduzetništva, potom kreiranje radnih mesta što pomaže u smanjivanju stope nezaposlenosti i podstiče ekonomsku aktivnost u regionu. Među prednostima investiranja u pruge izdvaja i podsticanje ulaganja i poslova u određeni region, zatim smanjivanje saobraćajnih gužvi i zagađenja, i na kraju podrška održivom razvoju jer je železnički transport često manje štetan za životnu sredinu u poređenju sa automobilskim ili avionskim saobraćajem.