Transport - Srbija

Perspektiva kargo transporta – više kilometara novih pruga, više novih tržišnih mogućnosti

Modernizacija železnice u Srbiji u poslednjih deset godina uslovila je povratak eksploatacije vozova, a sve češće se i dovodi u vezu sa evropskim planom dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. Zainteresovanost kompanija da za prevoz dobara biraju vozove, upućeni ocenjuju kao pokazatelj potencijala železnice, ali su saglasni da su neophodna dodatna ulaganja.

Železnički transport čini manji deo ukupnog teretnog saobraćaja u Srbiji. Od 20 do 30 odsto tereta prevozi se prugama – ostatak se oslanja na drumski transport. Železnica je ekološki prihvatljivija, ekonomičnija za prevoz većih količina tereta na dužim relacijama, ali i pogodnija za prevoz teške i glomazne robe. Tokom 2023. ukupan obim prevoza tereta u Srbiji bio je 8.000.800 tona.

"Samo jedan voz dug 740 metara može da preveze teret jednak utovaru 52 kamiona. Taj podatak govori o značaju i mogućnosti transporta železnicom, a govori nam i da svaki put kada prevezemo teret železnicom, umesto drumskim transportom, trošimo šest puta manje energije, osam puta manje zagađujemo vazduh, smanjimo devet puta emisiju ugljen-dioksida i 12 puta je jeftinije", objašnjava direktor Transportne zajednice Matej Zakošnjek.

Srbija je na raskrsnici važnih transportnih koridora i ima značajnu ulogu u međunarodnom transportu. Ulaganja u modernizaciju železnice, auto-puteva i aerodroma povećavaju efikasnost kargo transporta i smanjuju troškove.

"Vlada Srbije kroz ministarstvo sprovodi velike infrastrukturne projekte, ali nisu samo infrastrukturni projekti ono što čine železnički sistem. To su svakako vozna sredstva, kroz vozna i vučena sredstva ulažemo u deo koji omogućava da se roba sa drumskog saobraćaja prenese ili prebaci na železnički saobraćaj", kaže v. d. pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport Anita Dimoski.

Na putu ka Evropskoj uniji nepohodno je uskladiti se sa evropskim standardima transporta. Do kraja novembra, u saobraćaj će biti puštena deonica pruge za velike brzine od Novog Sada do Subotice, a sledeće godine počinju radovi na pruzi Beograd–Niš, više kilometara novih pruga, više novih tržišnih mogućnosti.

"Ono što je svakako tu najaktuelnije i sigurno perspektivno jeste intermodalni transport, sad najviše kontejnerski transport, jer kontejnerske železničke linije koje povezuju srpsko tržište i intermodalni terminale u Srbiji sa lukama u regionu i evropskim velikim privrednim centrima su svakako nešto što ima veliki trend rasta i što bez železnice jednostavno nije moguće", kaže dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, profesor Milorad Kilibarda.

V. d. pomoćnika ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja Miroslav Alempić kaže da železnički transport ima svoju opravdnost.

"Mora da ima velike transportne daljine, mi smo jedna manja država koja ima velike probleme na granicama. Zbog toga Ministarstvo sprovodi projekat uvođenja sistema za elektronsku razmenu podataka na graničnim prelazima, zajedno sa Svetskom bankom", navodi Alempić.

U Srbiji trenutno posluje 11 intermodalnih terminala i luka, od kojih su dva terminala u vlasništvu države. Najveći se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Inđiji i Šidu i strateški su pozicionirani zbog lakšeg povezivanja različitih vidova transporta.