Transport - Srbija

Vesić je u svečanoj sali Skupštine grada Sombora istakao da projekat podrazumeva izgradnju novih pristaništa, marina i značajniji obim vodnog saobraćaja, kako bi se obezbedio dalji razvoj i videlo novo lice naše zemlje.

Ovaj projekat, u koji je uloženo 28 miliona evra, podrazumeva gradnju marine u Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu, Kladovu i Somboru, međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštoru, kao što je nedavno otvoreno u Sremskoj Mitrovici, a upravo se jedno završava u Šapcu, precizirao je on.

Prema njegovim rečima, postoje pontoni za linijski saobraćaj u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Somboru, zatim pontoni za kanalski saobraćaj u Novom Sadu, Somboru, Apatinu i Odžacima, a biće nabavljeno i šest eko čamaca.

Sve ovo, kako je ukazao, donosi nova radna smesta, bolji razvoj turizma u Srbiji, izgradnju hotela, promociju gastronomskih i turističkih potencijala.

U Srbiji imamo približno 10.000 plovila, a da bi ih bilo više i da bi se više koristile reke moramo da imamo marine, pristaništa, pontone, pumpe na vodi u skladu sa svim standardima, podvukao je ministar i poručio da ćemo zato izgraditi novu luku Beograd, kao i još jednu luku za rasute terete u prestonici i na taj način ćemo pokazati kako ovaj segment može da se razvija u korist svih nas.

Vesić je, takođe, rekao da imamo 1.680 kilometara plovnih puteva u zemlji, više od 610 kilometara kanalskih puteva, dve međunarodne reke i jednu međudržavnu reku koje do sada nismo odgovorno koristili.

Prema njegovim rečima, u rekordnoj 2019. godini imali smo 1.542 pristajanja i tada se ukupno u Srbiju ukrcalo i iskrcalo preko 208.000 putnika, a prošle godine je bilo 1.419 pristajanja sa 135.000 putnika.

Direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović istakao je, predstavljjući projekat „Zaplovi Srbijom“, da je cilj izgradnja infrastrukture, ali i podizanje svesti građana, lokalne uprave i poslovne javnosti o značaju razvoja nautike u Srbiji.

On je dodao da je Agencija inicirala projekat kako bi se izgradila nedostajuća nautička infrastruktura i podigla vidljivost nautičkih potencijala naše zemlje u domaćim i međunarodnim okvirima.

Srbija je zemlja koja nema more, ali ima apsolutne nautičke potencijale. Svojim rekama je povezana sa svim morima na svetu. Srbiju ćemo staviti na svetsku mapu nautičkih šampiona. Imamo dve međnarodne reke Dunav i Savu, kao i druge značajne reke, što je preko hiljadu kliometara plovnih puteva, naveo je Perović.

Prema njegovim rečima, ploveći tim rekama, putnici će biti u prilici da plove kroz razne epohe, vide brojne kulturne i religijske objekte, upoznaju se sa različitošću konfesija, veroispovesti i naroda.

On je naglasio da je prvi korak razvoj međunarodnog kruzinga, navodeći da je dosad otvoreno osam međunarodnih putnih pristaništa, do početka nautičke sezone naredne godine biće otvorena još tri i apliciraćemo za jedno međunarodno putničko pristanište u Banoštoru.

Drugi korak su marine, dok su treća i četvrta kategorija kanalski turizam i linijski rečni saobraćaj, objasnio je Perović i dodao da bi rezultat projekta trebao da donese da za pet godina imamo pet odsto povećanja ukupnih prihoda od nautike, kao i da postavimo Srbiju da bude vidljivija na evropskoj i svetskoj karti.

Gradonačelnik Sombora Antonije Ratković rekao je da je ponosan na to što projekat počinje da se realizuje iz tog grada, jer je Sombor grad izuzetnih nautičkih potencijala.

Naši planovi su da prostor kod Bezdana obogatimo turističkim informativnim centrom, šetnim stazama, sportsko-rekreativnim terenima, odmaralištima, međunarodnim putnim pristaništem sa svom pratećom infrastukturom, a u planu je i izgradnja marine sa 120 vezova i pratećom infrastukturom za manja plovila.

Država je u prethodnom periodu rekonstruisala i obnovila tvrđave u Golupcu, Velikom Gradištu i Kladovu, gde su postavljeni pontoni za marine, te će te destinacije ubuduće biti predstavljene kao turistička ponuda, a sve u cilju povezivanja Dunavske obale u Srbiji.