Transport - Srbija

Rekordna godina Er Srbije

On je u intervjuu Tanjugu rekao da je to više nego što je Jat ervejz prevezao u celoj 2012. godini, poslednjoj godini pre uspostavljanja Er Srbije.

„Do kraja maja smo imali skoro 1,5 miliona putnika. To pokazuje da su rezultati jako dobri i na to smo veoma ponosni”, rekao je Marek.

Na pitanje o nedavnom otkazivanju nekoliko letova i razlozima koji su do toga doveli, Marek kaže da je to što se dogodilo rezultat više nagomilanih faktora sa kojima se kompanija suočila u poslednjih nekoliko nedelja čak i meseci. S tim faktorima se pojedinačno možete lako nositi, ali kada se dogode istovremeno, dođe do krizne situacije.

„Bilo je više faktora: najveći faktor je što je poslednjih 1,5 meseci bilo olujnih oblaka u Beogradu skoro svaki dan, čega nije bilo pre. Prošle godine bilo je šest ili sedam oluja u toku cele godine, ali ne u isto vreme. Kada se tako nešto dogodi, dođe i do zabrane na točenje goriva u letelice, one moraju ostati na tlu. To znači da kada se te stvari dese istovremeno, moramo sve resurse da koristimo za to”, rekao je on.

Kako je pojasnio, drugi značajan faktor je odložen ulazak planiranih aviona u flotu.

„Imamo odlaganje od mesec i po dana za ATR, koji će najverovatnije stići ove nedelje, umesto u maju kako je trebalo, a čekamo i na dve letelice koje treba da nam stignu od druge avio-kompanije, koja nam obezbeđuje i avion i posadu. Ta tri aviona trebalo je da lete od 15. juna, i kada bi sve to zajedno funkcionisalo, moglo bi da apsorbuje deo naših obaveza, ali ne i sve. I to su bili razlozi da napravimo optimizaciju. Ali mislim i da je važno spomenuti da uprkos tome što ovo izgleda kao velika vest, nikada nismo imali putnika kojeg smo ostavili na cedilu, što bi bila vest za medije”, rekao je on.

Ističe da je Er Srbija tokom i nakon pandemije koronavirusa dokazala da je veoma fleksibilna u reakcijama na sve.

„Znali smo šta je potrebno da bismo stabilizovali naše operacije, i preduzimamo sve neophodne korake da bi se sezona odvijala prema planu”, rekao je Marek.

Kada se radi o novim avio linijama, Er Srbija je ove sezone uvela 22 nove linije kojima je, kaže Marek, kompanija veoma zadovoljna.

„Veoma smo zadovoljni svim koracima i novim otvorenim destinacijama, sve one rade dobro, naravno neke bolje od drugih. Kada planirate novu destinaciju, uglavnom je potrebno neko vreme da se ona ustali. Međutim ono što vidimo kao novi trend, pogotovo u periodu nakon kovida, jeste da svaka nova destinacija funkcioniše od prvog dana. Imamo puno primera da nove destinacije budu rasprodate za svega nekoliko nedelja”, rekao je Marek.

On je istakao i da je kompanija veoma zadovoljna linijom između Beograda i Čikaga i da je njome targetirana dijaspora.

„Letovi iz Čikaga ka Beogradu veoma su se brzo rasprodali, a što dalje ulazimo u sezonu, vidimo da su sve više popunjeni i letovi ka Čikagu. Zadovoljni smo tom linijom”, rekao je on.

Kada se radi o linijama ka Njujorku i eventualnom uvođenju dodatnih linija ka Severnoj i Južnoj Americi, Marek kaže da kada bi kompanija imala kapaciteta, rasla bi još više ka Njujorku jer leti tamo već nekoliko godina i uspostavila je tržište, kao i da stalno razmatra kako može da se proširi dalje.

„Nije tajna da ćemo, čim dobijemo još aviona, krenuti da se razvijamo ka Kini, gde vidimo mnogo mogućnosti. To sve zavisi od situacije na tržištu. Trenutno vidimo neku vrstu histerije, da će biti problema u lancu snabdevanja, ali to smo i očekivali za ovo leto. Međutim najviše su pogođeni avioni sa novim tehnologijama, poput Erbasa Neo i A220. Ima problema sa motorima. To se zna od ranije, ali trenutno postoji histerija jer se predvidelo da će 2025 biti problema sa snabdevanjem i svi su počeli da kupuju sve što je dostupno na tržištu, rezervne delove, što je stvorilo još veće probleme. Istovremeno, zbog toga što nema konkretnog odgovora kada će nove tehnologije početi da normalno funkcionišu, svi su povećali kapacitete postojećih flota, uzimajući sa tržišta sve što postoji, što je pogodilo i nas. To nam se desilo prošle godine, kada je trebalo da nabavimo tri aviona, dogovor o tome je propao jer je prodavac shvatio da je bolje da ih proda u rezervne delove, i da napravi tako veći profit. To ne možete da predvidite”, rekao je on.

Na pitanje o novim linijama ka Japanu, Južnoj Koreji, Indiji (Nju Delhiju) Marek naglašava da su to dugoročni planovi u kojima analizirate i imate liste destinacija kojima stalno dodajete nove podatke, poput makroekonomskih prognoza, i na osnovu kojih se destinacije kreću na listama.

„Naš kratkoročni plan je da rastemo u Kini, trenutno letimo ka Tjenđinu, da tamo rastemo, osigurali smo prava na letove ka Šangaju, blizu da to uradimo i za Gvangdžou. Imamo dovoljno destinacija u Kini, i čim budemo imali još aviona, nastavićemo da tamo rastemo. Nakon toga, nastavićemo da rastemo i na američkom tržištu, razmatramo Toronto i Majami, što smo već mnogo puta pominjali i posle toga nadamo se da će biti dovoljno destinacija u Severnoj Americi u godinama koje dolaze. Pored toga i Azija, Tokio i Seul, kao što je pomenuto i Nju Delhi, što je važno tržište, ali to neće biti u bliskoj budućnosti, još je u fazi analize”, rekao je Marek.

Upitan šta očekuje do kraja godine, on naglašava da se nada da će se poslovanje nastaviti kao u prvih šest meseci, kao i da je pretpostavka da će do kraja godine ostvariti rezultat od 3,5 miliona putnika, dok je do sada rekordne 2019. godine zabeleženo 2,8 miliona putnika.

Kada se radi o državnoj pomoći, Marek kaže da je prošlogodišnji profit ostvaren bez ijednog evra pomoći vlade. Prema njegovim rečima, kada ste na tržištu, koje je posle kovida u porastu, imate dva izbora – ili da sedite i ne rizikujete nikakve potencijalne probleme, ali onda nećete biti profitabilni, i oslanjaćete se na spoljno finansiranje, ili možete da ciljate visoko, počnete da rastete i borite se za svoje mesto na tržištu.

„Prvi put imamo profit bez vladine pomoći, a prema procenama imaćemo veći profit do juna nego u celoj prošloj godini”, rekao je on.

Govoreći o konkurenciji, on kaže da je ona uvek dobrodošla, da od nje uvek može da se dosta nauči, ali da veruje da se kompanija pozicionirala u regionu, da želi to da sačuva i proširi se i na tržište van Balkana.

On kaže da Evropska komisija ne dozvoljava državnu pomoć, mada su tokom pandemije postojali uslovi kada je to bilo dozvoljeno.

„U principu u EU to nije dozvoljeno, a mi smo morali da odaberemo da se ne oslanjamo na državnu pomoć već da odaberemo profitabilnost i da se ne oslanjamo na state-aid.

Na pitanje da li je sve teže poslovati u avio saobraćaju, obzirom na probleme kojima se avio saobraćaj suočava, on kaže da je veoma teško, tim pre što se u poslednjim decenijama tržište stalno menja, ali da je jako izdržljivo.

„Tokom kovida su neke strateške stvari izašle na videlo, na primer da se pre toga sve nekako autsorsovalo, sve što nisu vaše suštinske usluge, što se računalo u optimizaciju troškova. Održavanje, ketering, i slično, ali tokom kovida, kada su počele krize, video se uticaj na prevoznike, ne na lanac snabdevanja. To se videlo na aerodromima, nije bilo dovoljno ljudstva ali je postepeno kriza pogodila i njih i snabdevanje. Čak i u Beogradu, konstantno imamo mnogo izazova, naš snabdevač keteringom prolazi kroz period transformacije, aerodrom je u fazi poboljšavanja, neke stvari su odrađene, ali još nije skroz otvoren, a već smo u sezoni. Sve to zajedno ima puno uticaja na nas. Drugi primer, jedan naš avion, koji je prošle godine trebalo da bude na redovnom pregledu, koji traje oko dve nedelje, i vi predvidite da možda ostane na pregledu i do mesec dana, ali onda on ostane šest meseci, drugi ostane pet. Neke stvari ne možete prevazići, ali pokušavamo da učinimo sve da to ipak uradimo i da sve ide po planu”, rekao je Marek.

On je, govoreći o proširenju flote rekao da kompaniji trenutno nedostaju tri aviona.

„Jedan avion koji je trebalo da stigne u maju još je na čekanju jer nisu stigli rezervni delovi koje čekamo, ali se nadamo da će biti tu ove nedelje, do četvrtka ili petka, i verujemo da će do juna biti u upotrebi. Imamo i jednu kompaniju koja leti za nas od početka godine, za koju se ispostavilo da ne možete da se na nju oslonite, za vreme Uskrsa su nam stvorili neke probleme i prekide, pa smo odlučili da to promenimo jer nismo želeli da sa njima radimo tokom leta. Bilo je potrebno dakle da uzmemo drugog operatera, koji će nam ustupiti avion E90, koji stiže u sredu i leteće za nas od četvrtka, još dva aviona ćemo da tražimo od ovog operatera kako bismo nadoknadili druga dva aviona koja nam nedostaju. Kada je reč o našoj floti, osim ATR koji dolazi ove nedelje imamo i jedan ATR koji treba da stigne u avgustu, a čim dođemo do sredstava nastavićemo da se širimo. Ali i taj rast je već bolji od planiranog”, rekao je on.

Kada se radi o floti, on je rekao da Er Srbija ima najmlađu u regionu, odnosno da je trenutno prosečno flota stara 13,4 godine. Kako kaže prošle godine su napravljene velike promene – Er Srbija je bila najstarija flota u regionu a sada je najmlađa.

„Nastavićemo tim putem, želimo mladu flotu koja je oslonac, a u međuvremenu povećavamo i broj radnih mesta, ne samo u posadi, već i u kompaniji. Zaposlili smo više od 170 ljudi u timu kabinske posade, treninzi za 28 pilota su završeni, a tako ćemo raditi u narednom periodu, povećavaćemo kapacitete”, rekao je Marek.

Kaže i da je kompanija kao članica IATA-e posvećena da uradi sve što je moguće da se CO2 emisije smanje na nulu do 2050, tako da se sa jedne strane podmlađuje flotu, a istovremeno, gleda se kako se još može optimizovati.

„DPO i IFO programi su druga dva načina da se optimizuje gorivo. Uglavnom to možemo da koristimo ovde u Beogradu, na aerodromu, zato što u saradnji sa SMATSOM i Direktoratom civilnog vazduhoplovstva možemo lako da implementiramo na ovom aerodromu, to ne može da se izvede na aerodromima u Parizu i Amsterdamu, ali čak i na to kada računate i na 15 odsto efekta, kao ovde u Beogradu, to je i dalje nešto što doprinosi efikasnosti goriva i smanjuje emisije CO2. Sada je faza finalizacije procesa sa Erbasom. Očigledno je mnogo stvari na kojima treba da radimo zajedno, ali verujem da će do prvog kvartala sledeće godine sve raditi kako treba”, smatra Marek.

Kada se radi o poslovanju u narednom periodu, on ističe da je cilj da kompanija raste u narednom periodu i da pruži nove opcije kako putnicima iz Srbije, tako i iz regiona. Kaže da je cilj da postanu lideri u regionu, da rastu profitabilno i budu finansijski samoodrživi.

„Mislim da najviše treba da budemo ponosni na naše zaposlene, na to kako smo brzo reagovali za vreme kovida i posle, svaki izazov naš tim može da prevaziđe i izbori se, jer bez borbe nema ni uspeha i napretka. I ja mislim da kada sve sumiram, tim može biti ponosan na sve što smo uradili za ovo kratko vreme. Transformisati kompaniju tako brzo, napraviti profit, biće izazova, lakših i težih dana, ali najvažnije je da uspevamo da se izborimo sa svim ovim i da nastavljamo da razvijamo kompaniju i na dalje”, zaključio je on.