Mnoge avio kompanije vrše “overbooking”, odnosno, prodaju više karata nego što ima mesta u avionu.
Postavlja se pitanje zbog čega to rade i šta se dešava sa putnicima koji ne mogu da putuju budući da je njihovo mesto u avionu zauzeto?
Kao i sve druge, i avio kompanije teže da ostvare što veću zaradu, te pokušavaju da popune što više mesta u svakom avionu kako bi maksimizovale prihod. Međutim, one takođe znaju i da će nekoliko putnika verovatno otkazati svoje karte ili se jednostavno neće ni pojaviti na aerodromu.
Ono što avio kompanije rade jeste upoređivanje podataka sa prošlih letova kako bi izračunale broj očekivanih “nepojavljivanja”.
Na primer, ukoliko statistički podaci pokazuju da se prosečno osam ljudi ne pojavi na letovima od Njujorka do Los Anđelesa, kompanija bi mogla da proda osam dodatnih karata.
Međutim, neretko se dešava da kompanije pogreše u svojim projekcijama.
Pa tako, ukoliko se na letu pojavi više ljudi nego što ima sedišta u avionu, kompanija može zamoliti određeni broj putnika da se dobrovoljno prijavi za kasniji let uz određenu kompenzaciju - što može uključivati novac, putne vaučere, besplatne obroke i hotelske sobe.
Neke avio-kompanije su nudile čak i do 10.000 dolara za dobrovoljno odricanje od leta!
Međutim, onda kada nema putnika koji će pristati na kompenzacije koje su u ponudi, tada kompanije mogu da nateraju putnike da ustupe svoja mesta i ova situacija je poznata pod nazivom “bumping”.
Naime, u SAD-u, ukoliko putnik može da stigne na odredište sa zakašnjenjem manjim od sat vremena koristeći drugi let, po zakonu nije neophodna nikakva kompenzacija, iako ih avio kompanije mogu ponuditi. Međutim, ukoliko zakasne više od dva sata, zakon nalaže da im se refundira 400% cene karte u jednom pravcu, do ukupnog iznosa od 1.550 dolara.
Najčešće se u ovakvim situacijama putniku više isplati da prihvati kompenzaciju avio kompanije.