Transport - Srbija

„Uberov” mito za svetsku političku elitu

Podmićivanje je bilo deo strategije kako bi se regrutovali moćnici da im prijateljski pomognu da se nametnu i vinu u sam vrh taksi industrije. To je ukratko, po saznanjima „Gardijana”, bio model poslovanja ove kompanije od 2013. do 2017. Britanski list došao je do fajlova koji razotkrivaju kako su evropski političari, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, pomagali „Uberu” da se proširi u Evropi.

U ekipi „saradnika” iz samog evropskog političkog vrha, „Gardijan” navodi da je i bivša komesarka EU Neli Kros pomagala ovom tehnološkom gigantu koji je kršio zakone, obmanjivao policiju, služio se nasiljem kako bi se ekspanzivno peo na globalnoj lestvici uspeha. Dosijei otkrivaju i pokušaje lobiranja kod Džozefa Bajdena, Olafa Šolca, Džordža Ozborna, Marka Rutea.

Fajlovi koji sadrže više od 124.000 zapisa, elektronskih poruka, razgovora, otkrivaju, kako ističe „Gardijan”, da je Makron, dok su francuski taksisti izlazili na proteste protiv „Ubera”, bio u kontaktu sa šefom ove kompanije Travisom Kalanikom, kome je, kako navodi list, rekao da će reformisati zakone u njihovu korist.

Poput bombe odjeknuli su i navodi da je Neli Kros, koja je tada bila među najvišim zvaničnicima Brisela, u vreme kad su „Uber” pratili sudski sporovi, optužbe za seksualno uznemiravanje i sijaset drugih skandala, pregovarala da se pridruži kompaniji dok je još bila u mandatu, a potom i lobirala za ovu firmu.

Aktuelna uprava „Ubera” već pere ruke od mračne prošlosti. Navode da je gnev akcionara 2017. primorao Travisa Kalanika da ode i da oni nemaju udela u njegovim mutnim radnjama. Štaviše, ističu da je njegov naslednik imao zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja, te je uveo izuzetno rigorozne kontrole i kompaniju doveo u red.

Makron je, pak, kao ministar ekonomije, u „Uberu” video šansu za napredovanje dok je zemlji bilo potrebno otvaranje novih radnih mesta. „Gardijan” navodi da je tadašnji ministar želeo da pomogne, pa se sastao s Kalanikom, nakon čega je usledila kontroverzna zaštita interesa kompanije. „Uskoro ćemo plesati”, rekao je „Uberov” lobista Mark Makgan opisavši sastanak s Makronom kao spektakularan.

Dokumenta otkrivaju da su Makron i Kalanik „plesali” nekoliko puta u Parizu i Davosu, a potom je „Uber” pisao pisma Makronu kako bi izrazio zahvalnost, a zatim i da predlaže okvire delovanja koji bi mogli postati zakonodavni okvir u Francuskoj. Nešto kasnije Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje „Uberovih” vozača. Iz Makronovog predsedničkog kabineta, u kojem služi drugi mandat, istakli su povodom afere da su ga njegove funkcije prirodno dovele do „interakcije s mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, a kojim je moralo biti olakšano otključavanje administrativnih i regulatornih prepreka”.

I bivša komesarka EU za digitalne tehnologije i potpredsednica Evropske komisije kaže da je, po prirodi posla, sarađivala s brojnim tehnološkim kompanijama, naravno uvek vođena onim za šta veruje da koristi javnom interesu. Fajlovi procureli do „Gardijana” i podeljeni s Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i brojnim medijskim organizacijama, kažu, pak, da je Neli Kros u domovini Holandiji lobirala u interesu „Ubera”, koji je i tamo stvarao pravne i političke probleme.

Mediji navode da je policija 2015. upala u kancelariju „Ubera” u Amsterdamu, a Neli Kros je zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da odustanu od racije. Krosova se, sudeći po procurelim dokumentima, potom obratila holandskom ministru i „maltretirala” ga, a kompanija je želela da ona prenese poruke u kabinet holandskog premijera Marka Rutea.

Najbrže rastuća kompanija na svetu, koju su pratili skandali, imala je na čelu izvršnog direktora koji je govorio rukovodiocima da „nasilje garantuje uspeh”. „Uber” je postao jedan od najpoznatijih izvoznih proizvoda Silicijumske doline. Poslovanje u petogodišnjem periodu pod upravom suosnivača Kalanika bilo je, kako sugerišu procureli dokumenti, zasnovano na kršenju zakona, zbog čega su u firmi u internoj šali govorili da su pirati.

Izvršni direktori iskazivali su otvoren prezir prema svima koji se protive njihovom modelu poslovanja, pa su nemačkog kancelara Olafa Šolca tada nazivali „pravim komičarem”.

„Gardijan” navodi da je Kalanik, kada je Džozef Bajden, tada potpredsednik SAD, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu zakasnio na sastanak s predstavnicima kompanije, kolegi u poruci rekao da su mu (Bajdenu) njegovi ljudi dali do znanja da je svaki minut koji kasni, minut manje koji će imati s njim (Kalanikom).

Britanski list podseća da je nakon susreta s Kalanikom Bajden promenio pripremljeni govor u Davosu kako bi se osvrnuo na izvršnog direktora čija bi kompanija milionima radnika dala „slobodu da rade onoliko sati koliko žele i upravljaju svojim životima kako žele”.

„Gardijan” je vodio istragu o procurelim dokumentima deleći podatke s medijskim organizacijama širom sveta. Više od 180 novinara u 40 medija, uključujući „Mond”, „Vašington post”, Bi-Bi-Si, u narednim danima će objavljivati seriju izveštaja o „plesu” tehnološkog giganta sa svetskom političkom elitom.