Transport - Srbija

Vesić: Razvoj saobraćaja na Zapadnom Balkanu uslov i za rešavanje političkih pitanja

On je naveo da je razvoj saobraćaja i ekonomije u svim zemljama Zapadnog Balkana i regiona uslov za rešavanje komplikovanih političkih i drugih pitanja, saopštilo je resorno ministarstvo.

„Ko to ne razume, ne razume Balkan, a ni ujedinjenu Evropu koja ne može da bude potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana”, rekao je Vesić i podsetio da je iz Evropske unije rečeno da je proširenje na Zapadni Balkan prioritet.

„Nama je to odavno važno, ali vama nije bilo”, dodao je Vesić. Istakao je da je usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije jedan od prioriteta ministarstva na čijem je čelu.

„Do kraja mandata sledeće Vlade Srbije ispunićemo kompletnu našu agendu sa čime ćemo nastaviti u nastavku naših zakonodavnih aktivnosti i posle formiranja nove vlade”, rekao je Vesić. Ministar je iskoristio priliku da još jednom potvrdi posvećenost Srbije približavanju Evropskoj uniji u oblasti zakonodavstva i infrastrukturnog povezivanja.

„Mi na Zapadnom Balkanu odavno mislimo da je ovo odlučujući trenutak i da sve zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju da budu deo EU”, rekao je Vesić.

Podsetio je da je Srbija ove godine usvojila izmene i dopune Zakona o železnici, Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema, kao i izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju koji su deo naše evropske agende. Dodao je da će se zakoni koji se nalaze u proceduri, a nisu usvojeni samo zato što su u Srbiji u međuvremenu raspisani izbori, naći na dnevnom redu republičkog parlamenta posle izbora.

U pitanju su, naveo je, Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja, izmene i dopune Zakona o obligacionim svojinskim odnosima u vazdušnom saobraćaju, Zakon o žičarama i transportu lica, izmene i dopune Zakona o transportu opasne robe, izmene i dopune Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom saobraćaju. „Te zakoni ćemo usvojiti najkasnije u drugom kvartalu naredne godine”, rekao je Vesić, prenosi Tanjug.

Naveo je da su u pripremi izmene i dopune Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, izmene Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, izmene i dopune Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju za koje se, dodao je, očekuje da će biti na dnevnom redu skupštine najkasnije do kraja sledeće godine i početkom 2025.

Vesić je rekao da je ministarstvo na čijem je čelu na taj način dalo dobar doprinos približavanju Srbije Evropskoj uniji. Govoreći o infrastrukturnim projektima u Srbiji, Vesić je između ostalog pomenuo da počinje izgradnja brze saobraćajnice i autoputa na severu Srbije čime će se broj kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica koje se trenutno grade u našoj zemlji sa 460 povećati za još 300.

„Mi smo ove godine, kao država, obezbedili četiri milijarde evra za investicije u infrastrukturu. Ipak, radujemo se paketu od 6,5 milijardi evra Evropske unije za infrastrukturu na zapadnom Balkanu i nadamo da će tu biti novca za nas. Bilo kako bilo mi smo se, kao vlada, opredelili da se ubrzanim ulaganjem u infrastrukturu borimo protiv recesije koja polako zahvata zemlje Evrope”, rekao je Vesić. Istakao je da je, kada je u pitanju infrastruktura, prioritetni cilj resornog ministarstva povezivanje sa susednim zemljama. Između ostalog, pomenuo je da je izgrađena brza pruga od Beograda do Novog Sada, a da je u toku izgradnja brze pruge između Novog Sada i Subotice koja će biti završena do kraja sledeće godine, te da će u 2025. biti uspostavljena brza pruga od Beograda do granice sa Mađarskom.

„Očekujemo da u 2025. naši mađarski prijatelji završe svoj deo pruge i da 2026. budemo povezani sa Budimpeštom”, rekao je Vesić. Kada je u pitanju povezivanje sa Bosnom i Hercegovinom, naveo je da će do septembra sledeće godine biti završen autoput od Sremske Rače do Kuzmina koji je deo autoputa Beograd-Sarajevo.

Vesić je pomenuo i da će se, kroz projekat Svetske banke, raditi rekonstrukcija pruge od Beograda prema Rumuniji čije je projektovanje u toku, kao i novi most preko Dunava, o čemu se pregovara sa Rumunijom. Naveo je da se sa Vladom Bugarske pregovora o novoj trasi brze između Niša i Sofije odnosno Dragomana, kao i o otvaranju nove železničke veze koja bi povezala bugarsku luku Vidin na Dunavu i srpsku luku Prahovo.

Što se tiče naših suseda prema jugu, ministar je između ostalog pomenuo da će sledeće godine početi izgradnja brze pruge od Beograda do Niša dužine 230 kilometara, uz pomoć EU.

Vesić je iskoristio priliku i generalnu direktorku Generalnog direktorata Evropske komisije za mobilnost i transport Magdu Kopčinski, koja se na ministarskom sastanku takođe obratila putem video poziva, pozvao da podrži zajednički predlog vlada Srbije i Severne Makedonije o izgradnji brze pruge od Niša prema Skoplju. „Kada to budete podržali imaćete alternativu i moći brzo da dođete do Skoplja tako da Vas pozivam da podržite predlog dve vlade koji podrazumeva, između ostalog, i regionalno povezivanje”, rekao je Vesić aludirajući na činjenicu da se Kopčanski požalila da nije mogla da dođe u Skoplje jer je izgubila avion.