Transport - Srbija

Vozovi – važna karika na biznis mapi Srbije

Podsetio je da se ubrzano radi brza pruga Beograd–Niš, kao i da se pojačava saobraćaj ka Valjevu, a za to nije bio siguran da će biti novca u narednoj godini jer, kako je rekao, sve zavisi od stope rasta.

U „Infrastrukturi železnice Srbije” ističu da moderna železnica i brza pruga doprinose i kvalitetu života građana. Istovremeno, stvaraju se i uslovi za privlačenje novih investitora, a time i za povećanje bruto društvenog proizvoda.

– Izgradnja brzih pruga i modernizacija železnice za investitore su, po pravilu, garancija da je država u kojoj žele da ulože novac jaka, stabilna i finansijski moćna, jer je reč o izuzetno velikim i skupim infrastrukturnim projektima. Istorija naših železnica duga skoro 140 godina potvrđuje da se železnica gradila i razvijala u situaciji kada je Srbija bila snažna, ali i da je modernizacija pruga i vozova uvek donosila državi dalji razvoj. Upravo izgradnja brze pruge Beograd – Novi Sad – Subotica za brzine od 200 kilometara na sat to potvrđuje više nego ikada ranije – navodi Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnice Srbije” (IŽS).

Samo na projektu izgradnje brze pruge Novi Sad – Subotica trenutno je direktno angažovano više od 50 srpskih firmi koje na taj način obezbeđuju poslovno angažovanje i stiču značajne međunarodne reference za ovakve projekte.

– Zahvaljujući ovom projektu posao nalazi i veći broj drugih firmi u različitim oblastima. Najzad, brza pruga kroz Srbiju, ali i dalje ka Budimpešti, odnosno jugu kontinenta, omogućiće da naša zemlja postane najbrži i najznačajniji tranzitni železnički pravac u ovom delu Evrope. Zato, kada se govori o povratku železnice na biznis mapu Srbije, treba sve ovo imati u vidu – dodaje on i podseća da ne treba zaboraviti ni činjenicu da je do pre desetak godina, kada je počeo proces sveobuhvatne modernizacije železničke infrastrukture, ovaj saobraćajni sistem u našoj zemlji bio potpuno izraubovan, u velikoj meri uništen i gotovo pred gašenjem.

– Imali smo vozove sastavljene od lokomotive i jednog ili dva vagona, veliki broj pruga gde je brzina bila 10 ili 20 kilometara na sat, a polasci su često bili otkazivani. Takva železnica ne samo da nije postojala na biznis već ni na saobraćajnoj mapi Srbije – ističe Stanisavljević.

Da su vozovi u Srbiji uveliko na mapi biznisa naše zemlje, smatra i prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. On podvlači da je razvoj železničkog saobraćaja od krucijalnog značaja za razvoj privrede svake zemlje, pa i Srbije.

– Železnički saobraćaj nije samo pitanje generisanja putovanja i mobilnosti, nego i privlačenje robe koja je ključni element za železnicu kada je ostvarivanje prihoda u pitanju. S druge strane, važan je i za onu kategoriju putnika koja traži visokosofisticiranu uslugu, a to će im pružiti upravo vozovi velike brzine. U tom smislu verovatno će biti i različiti cenovni mehanizmi, u okviru kojih su usluge mnogo veće i bolje, pa će se i na taj način privlačiti više takozvanih biznis putnika – nabraja prof. Bojović.