Transport - Srbija

"Zelene" trake za srpske kamione: Šta Evropa planira da uradi da bi se smanjili redovi naših teretnjaka na ulasku u EU i umanjio papreni roming

Može li, zaista, i koliko, Srbija sama da doprinese smanjivanju ogromnih redova kamiona na ulasku u EU, pre svega na granicama s Mađarskom i Hrvatskom? Isto pitanje važi i oko toga koliki naš doprinos može da bude u tome da se umanje izuzetno visoke tarife za roming u razgovorima mobilinim telefonima sa pretplanicima unutar EU, kao što je to nedavno sugerisao šef evropske misije u Srbiji Emanuel Žiofre.

Istina je negde na sredini. Evropska unija javno priznaje da ima velike probleme sa sopstvenom glomaznom administracijom i prevelikom papirologijom u opštem smislu, na šta je, cilju stvaranja efikasnije Unije, ukazao i Žiofreov zemljak, francuski predsednik Emanuel Makron. Previše zahtevna procedura na granicama i "hiljadu i jedan papir" svakako usporavaju i prolazak kamiona. Ali, lopta je istovremeno i u polju Srbije.


- Ono što treba da uradi Srbija, kada je reč o transportu i svim drugim temama, da bi se usaglasila sa evropskim normama, detaljno je opisano u godišnjim izveštajima – upućuju za "Novosti" iz sedišta Evropske komisije na redosled za preuzimanje sledećih poteza.

Drugim rečima, dok se ne ispune pravila, treba očekivati i granične kontrole. Ipak, Zapadnom Balkanu je u okviru nove strategije pridruživanja ponuđena i politika postepenog priključivanja, što bi trebalo da podrazumeva i određene olakšice, odnosno smanjivanje broja zahteva tamo gde smo saglasnost već postigli.

Obnovljenom politikom proširenja, EU je dala prioritet "Otvorenom Zapadnom Balkanu", odnosno povezivanju zemalja u regionu sa smanjenim administrativnim preprekama. Portparol Evropske komisije ističe za "Novosti" da ova institucija u potpunosti podstiče partnere sa Zapadnog Balkana da napreduju ka uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta u skladu sa standardima i pravilima EU, uz konstataciju da je realizacija ovog programa odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU, koja bi mogla bi donese dodatni rast BDP od 10 odsto.

- Da bi podržala ekonomsko približavanje regiona Zapadnog Balkana sa EU i podstakla njegov ekonomski rast, Evropska komisija je u novembru 2023. pokrenula Plan rasta za Zapadni Balkan. On podstiče pripreme regiona za članstvo u EU i potrebu da se ubrzaju reforme, tako što će se istaći neke od njegovih prednosti koje će direktno koristiti građanima zemalja Zapadnog Balkana, pre pristupanja – kažu za naš list u Briselu.

Kada je konkretno reč o kolonama na granicama, izvori "Novosti" u Evropskoj komisiji ističu da bi transportna iskustva iz perioda korone, kao pozitivan primer, trebalo da postepeno se prošire i na ceo region Zapadnog Balkana. Taj proces je, kažu, u toku.

– Nakon uspešnog uvođenja „zelenih traka“ tokom pandemije kovida, kako bi se smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima za robu, slične zelene trake, i plave na pomorskim prelazima, takođe se stvaraju između Zapadnog Balkana i zemalja EU, kao deo mera za olakšavanje transporta. Trenutno se testiraju sa Grčkom, Italijom i Hrvatskom, a u toku su pregovori o trakama na granici između Srbije i Mađarske – naglašavaju u Berlamonu.

Ali, to očigledno nije uticalo da kolone već sada nestanu pred granicama.

- Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU bi olakšalo davanje pristupa informacionim sistemima EU koji se odnose na drumski saobraćaj – navode u Briselu, ipak, pravi put.

Kada je reč o romingu, "Balkan bez granica" takođe bi trebalo da bude primer za odnose s EU. Cene koje primenjuju neki operateri su paprene. Neverovatno ali istinito, francuski veoma rasprostranjeni operater SFR naplaćuje, na primer, svojim korisnicima blizu 4 evra minut razgovora iz Srbije (!), dok primljeni poziv košta 2 evra. Potrebno je pravo malo bogatstvo da bi se obavio običan razgovor. Ne treba ni isticati šta to znači za poslovne kontakte, naročito za mali biznis, kada je komunikacija praktično ograničena na seknude, često i uz ozdbijanje dolaznog poziva ili ustručavanje da se pozove broj u EU.

Činjenica da je roming praktično ukinut među nekim zemljama regiona na zapadnom Balkanu, trebalo bi da bude primer i za Evropsku uniju da krene u sličnu proceduru.

- Posle uspešnog uvođenja „Rominga kao kod kuće“ u okviru šest partnera sa Zapadnog Balkana od 1. jula 2021. godine, preduzeti su dalji pripremni koraci ka snižavanju cena rominga između Zapadnog Balkana i EU. Na marginama samita Tirana-EU Zapadni Balkan u decembru 2022. godine, 38 telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana potpisalo je Deklaraciju o romingu, gde su se dogovorili o kliznom putu za smanjenje troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana – kažu nam u Evropskoj komisiji.

Ističe se da je prvo fazno smanjenje naknada počelo je u oktobru 2023. i da se do sada sniženja, za one koji su se odlučili da smanje cene, kreću od 93% do 99%, u zavisnosti od operatera.

- Krajnja ambicija procesa je da se cene rominga sa EU smanje na nivo blizu domaćim cenama do 2028. godine – otkrivaju nam u sedištu evropske izvršne vlasti.

I ovde se potpuno rešenje, ipak, nalazi u što bržem ispunjavanju normi i ubrzavanjem puta ka EU, što opet zavisi delom od Srbije, odnosno brzine kojom će ispunjavati obaveze za članstvo, ali i Brisela, odnosno njegove spremnosti da prihvati nove članice ili olakšice na putu prijema. Do tada, redovi na granicama i cene rominga zavisiće uglavnom od volje "ljute administracije."

U Briselu naglašavaju da su i zelene trake i sporazum o dobrovoljnom romingu primeri napora koje podržava Evropska komisija da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u EU, a koji se nastavljaju i u okviru Plana rasta.

- S tim u vezi, za dalju podršku integraciji Zapadnog Balkana u EU i kao deo Plana rasta, Komisija je predložila novi instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan od 6 milijardi evra, koji je Evropski parlament usvojio na plenarnoj sednici 24. aprila – podsećaju u Evropskoj komisiji.

Fond će, kažu, obezbediti povećanu finansijsku pomoć u zamenu za društveno-ekonomske i suštinske reforme definisane u ambicioznim reformskim agendama koje pripremaju partneri sa Zapadnog Balkana. Drugim rečima, sve se opet svodi na reforme.

Postojeće "zelene trake" već su smanjile vreme čekanja na graničnim prelazima. Ukupno 20 godina čekanja ušteđeno je samo 2023. zahvaljujući intra-regionalnim "zelenim trakama". Smanjenje vremena čekanja na granici za tri sata bilo bi slično snižavanju tarifa za oko 2 odsto u svim privredama – ističu u Briselu.