Trgovina - Srbija

Bolje uvoznik biti nego ne biti

Stvaranje ambijenta u kojem će Srbija razvijati proizvodnju namenjenu izvozu i tako doprineti ostvarivanju viših stopa privrednog rasta biće jedan od predloga strategije koju će u septembru Vlada promovisati kao strateško-reformski pravac u ekonomskoj politici, saznaje Danas od kreatora tog dokumenta.

Međutim, iako je okretanje ka izvozu kao modelu rasta deklarisani ekonomski imperativ vladajuće koalicije, država je u praksi do sada malo uradila kako bi stimulisala izvozno orjentisanu proizvodnju i smanjila uvoz.

Razlog za to stručnjaci vide u interesima krupnog kapitala koji je u Srbiji uglavnom koncentrisan u rukama uvoznika, kao i u podeli u samoj Vladi Srbije u kojoj ministarka finansija Diana Dragutinović insistira na poreskoj reformi koja bi smanjenjem poreza i doprinosa za zaposlene pomogla proizvodnom sektoru, dok se ministar ekonomije Mlađan Dinkić takvoj reformi protivi, tražeći da se ne podiže PDV, što bi u slučaju reforme bilo teško izbeći. Koliko su uvoznici u Srbiji bolje pozicionirani za poslovanje u odnosu na proizvođače koji prodaju istu vrstu proizvoda, možda najbolje pokazuje računica poreskog konsultanta Saše Radulovića prema kojoj uvoznici imaju čak četiri puta manje troškove za zaposlene od proizvođača, što je naročito bitno zbog veoma visokog poreskog opterećenja rada u Srbiji.

- Ako proizvođač zapošljava 100 radnika, njih oko 80 će biti angažovano u proizvodnji, a 20 u distribuciji. Uvoznik, s druge strane, prodajući istu vrstu proizvoda ima samo troškove distribucije, zbog čega proizvođači plaćaju mnogo veće poreze, pošto zapošljavaju daleko više radnika. Kada privreda upadne u krizu, kao što je sada slučaj, firme najteže podnose fiksne troškove, odnosno izdvajanja za plate, zbog čega su uvoznici mnogo lakše amortizovali pad prihoda od proizvođača. Najosetljivija su mala i srednja preduzeća, koja beleže pad prihoda od 30 do 40 odsto, zbog čega je tokom ove krize izgubljeno 200.000 radnih mesta -tvrdi Radulović.

Teškoće sa kojima se privrednici suočavaju zbog visokih poreza na rad, ovaj stručnjak ilustruje primerom proizvodne firme, koja zapošljava 100 radnika sa prosečnom platom od 30.000 dinara, što znači da godišnje za zarade zaposlenih izdvaja 590.000 evra. Od toga, 360.000 dinara radnici zaista i prime, dok čak 230.000 evra uzima država na ime poreza i doprinosa.

- To je jako teško izdržati i zato vlada fama da poslodavci neće da daju plate radnicima, a zapravo na svakih 10.000 dinara koje dobije radnik, država uzme još 6.500. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je glavni protivnik poreske reforme kojom bi se to promenilo, budući da direktno radi u interesu banaka i uvoznika, kojima ova situacija odgovara. Banke u Srbiji ne kreditiraju proizvodnju, već samo izgradnju nekretnina i uvoznike, koji mogu da ponude hipoteke, za razliku od proizvodnog sektora. Rešenje bi bila reforma kakvu predlaže ministarka finansija Diana Dragutinović, odnosno smanjenje opterećenja rada uz povećanje PDV-a. Naravno, bilo bi mi draže kada bi država umesto većeg poreza smanjila troškove, ali to bi značilo otpuštanje radnika u javnim preduzećima, kao i lekara i prosvetara. Može se naći i drugi poreski prihod, kao što je bio predlog o porezu na imovinu, koji je takođe stopiran zato što nije odgovarao velikim firmama. Viši PDV ne odgovara onome ko prodaje stanove u naselju Belvil, pošto bi mu to podiglo cene - kaže Radulović za Danas.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović takođe smatra da Ministarstvo ekonomije radi suprotno dogovorenom državnom planu okretanja ka izvoznom modelu rasta i da tome naročito doprinose subvencionisani keš i namenski krediti, koji pomažu uvoznicima, pri čemu nedostaju podsticaji za domaći proizvodni sektor.

- Smanjenje poreza bi doprinelo stimulaciji izvoza, a jedan od mogućih nameta koji bi mogao da bude redukovan je i porez na zarade. To verovatno ne bi dovelo do povećanja plata radnicima, ali bi privreda bila likvidnija, imala bi veći finansijski kapacitet i mogućnost vraćanja dugova. Istovremeno je potrebno da se ili poveća PDV ili da se niža stopa izjednači sa višom, kako bi se uticalo na smanjenje potrošnje i uvoz. U tom smislu, subvencionisani krediti su u potpunosti na drugoj strani, pošto oni podstiču potrošnju. To bi bilo u redu kada bi Srbija imala jaku proizvodnju, pa bi se tako stimulisala kupovina domaćih dobara, ali uz realni sektor koji se guši u nelikvidnosti, ovakve mere samo pogoduju većem uvozu - kaže Đogović za naš list, apostrofirajući potrebu za što bržom stimulacijom proizvodnje uz pomoć nižih poreskih nameta i podsticanjem investicija.