Trgovina - Srbija

I krediti „guraju” izvoz

Od početka januara do kraja maja Srbija je izvezla robu za 2,66 milijardi evra, što je za 18,1 odsto više nego u prethodnoj godini.

Pored ove lepe vesti, zvanična statistika saopštava još nekoliko prijatnih podataka iz spoljne trgovine. Deficit u trgovanju sa svetom bio je manji za 13,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, jer je petomesečni uvoz vredan 4,75 milijardi evra samo za 1,6 odsto premašio vrednost uvezene robe u periodu januar – maj 2009. A kada bi i u decembru 2010. vrednost izvoza pokrila 61,2 odsto uvoza, kao što je bio slučaj u maju (u istom mesecu lane 59,8 procenata), eto debelog razloga našoj vladi da saopšti svetu da kriza više „ne stanuje” u Srbiji.

Poslovično obazrivi ekonomisti ipak upozoravaju da naoko lepe brojke petomesečnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije od početka godine, što bi neki možda mogli da zaključe. Oni kažu da bi Srbija mogla s pravom da se hvali navedenim visokim dvocifrenim povećanjem vrednosti izvezene robe u prvih pet meseci ove godine da se taj rast ne poredi s mršavim rezultatom u istom periodu 2009. Podsećanja radi, izvoz robe i usluga izražen u evrima prošle godine je smanjen za oko 17, a u dolarima čak za 22 odsto.

Petomesečno povećanje izvoza, nažalost, nije došlo ni kao posledica povećanja proizvodnje. Jer, autori poslednjeg broja biltena Ekonomskog instituta „Mesečne analize i trendovi” (MAT) ukazuju da se industrija još sporo oporavlja od prošlogodišnjeg pada proizvodnje od 12,1 odsto. Doduše, dalji pad je zaustavljen u septembru 2009, ali od tada ona uglavnom stagnira.

Analitičari privrednih kretanja Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije ukazuju da je veliki rast izvoza u prvih pet meseci ove godine ostvaren pre svega zahvaljujući povećanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda. Činjenica da je reč o bitnim proizvodima u strukturi srpskog izvoza ukazuje na tendenciju da bi se pozitivan rast izvoza mogao nastaviti i u narednom periodu. Pored toga, na petomesečne rezultate određeni uticaj je imao i pad vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je stimulisao izvoz i učinio da on raste brže od uvoza, tvrde istraživači PKS. Neki analitičari primećuju da je povećanju izvoza i sporom rastu uvoza doprinela i osetno niža domaća tražnja.

Srbija je od početka januara do kraja maja najviše izvozila gvožđe i čelik – za 364 miliona dolara, obojene metale – 261 milion dolara, električne mašine i aparati – 196 miliona dolara, žitarice i proizvode od njih – 173 miliona dolara i povrće i voće – za 169 miliona dolara, što čini 32,4 procenta ukupnog izvoza.

U maju ove godine izvoz je vredeo 616 miliona evra, uvoz oko milijardu evra, a deficit 390 miliona evra. U odnosu na maj prošle godine, izvoz je povećan za 17,8, a uvoz za 15,1 odsto, pa je deficit bio manji za 11,1 odsto. Vrednost izvoza u maju bila je najveća od oktobra 2008. godine, ali je još daleko manja od rekordne vrednosti iz jula 2008, kada je izvoz vredeo 727 miliona evra.

Sudeći po kretanju u prvih pet meseci, uvoz bi do kraja godine trebalo sve više da raste. Tome će se najviše obradovati „ključari državne kase” jer rast uvoza na koji se plaća carina i PDV povećava budžetski prihod.

U prvih pet meseci 2010. primanja budžeta zabeležila su apsolutni porast od 16,5 milijardi dinara u odnosu na isti period 2009. godine, tako da su i iznosila ukupno 248,1 milijardu dinara. Ovo povećanje predstavlja realni rast od 2,7 odsto. Pri tome prihodi od PDV-a u prvih pet meseci ove godine pokazuju oporavak, odnosno realan rast za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su prihodi od carina realno niži za gotovo 17 procenata. Prihodi od akciza su od početka godine iznosili 44,3 milijarde dinara, što je gotovo šest milijardi više nego u prethodnoj godini, pokazuje računica analitičara MAT-a.

Zanimljiva je opaska Stojana Stamenkovića, urednika pomenutog biltena, da su beneficirani potrošački krediti od početka godine uticali na povećanje proizvodnje kućnih električnih aparata, ali istovremeno i na njihov izvoz. Inače, najviše se uvozila nafta i naftni derivati – za 509 miliona dolara, prirodni gas – 506 miliona dolara, obojeni metali – 239 miliona dolara, pa električne mašine i aparati – 239 miliona dolara i drumska vozila – za 216 miliona dolara, što je 26,6 odsto ukupnog uvoza.

Ono što ohrabruje u povećanju ovogodišnjeg izvoza, primećuje Stamenković, jeste i činjenica da je u uvozu sve veće učešće sirovina i poluproizvoda, što ukazuje da u drugom polugođu treba očekivati veći rast industrijske proizvodnje. Po njegovim rečima, oko tri odsto za celu ovu godinu.