Trgovina - Srbija

Izvoz važniji nego ikada

Preduzetništvo je kičma ekonomije jedne zemlje, a izvoz njena krvna slika. Ovako bih „medicinski“ opisao ulogu ova dva pojma u ekonomskom sistemu.

A kada je sistem, ili „organizam“, krhkog zdravlja, onda je poboljšanje krvne slike i osnaživanje kičmenog stuba od vitalnog značaja. Pogotovu ako taj “organizam” očekuju jaki tržišni dueli u međunarodnim utakmicama.

Svetska finansijska kriza je na ružan način pokazala koliko je današnja ekonomija globalna, a pojave koje se u njoj dešavaju ne zaobilaze nikoga. U ovakvim uslovima, svako ko se na vreme priključio trendu slobodne trgovine ima prednost nad konkurencijom jer izvoz postaje važniji nego ikada: direktno je zaslužan za stvaranje deviznih rezervi, transfer novih tehnologija, a predstavlja i indikator efikasnosti industrijskog sektora. Najzdraviji način je kada izvoz potiče od izvozno orijentisanih stranih investicija, kakav je slučaj sa Srbijom, koja se poslednjih godina etablira na svetskoj investicionoj mapi kao idealna proizvodna platforma na teritoriji Evrope, sa koje svojim proizvodom može da „pokrije“ tržišta od skoro milijardu potrošača bez plaćanja carine.

Zemlje čija je ekonomija bila proizvodno i izvozno orijentisana (npr. Nemačka) mnogo su brže izašle iz recesije nego zemlje koje su bile orijentisane na usluge (npr. Velika Britanija). Sporiji pad bruto društvenog proizvoda prošle, kao i njegov rast ove godine, potvrdile su ovo pravilo u korist Srbije u odnosu na druge zemlje u regionu. Kada ovome dodamo i rast srpskog izvoza od preko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, možemo da zaključimo da se „svetlo na kraju tunela“ jasno vidi, a da se mi nalazimo na pravom putu.

Nastupi u svetu

Dosadašnji izvoz je realizovan uglavnom u EU i zemlje CEFTA sporazuma i bio je zasnovan na proizvodima nižeg stepena prerade. EU je ubedljivo najveći partner u izvozu Srbije, ali je vrlo zahtevno tržište. Čak i kada naši najbolji proizvodi postignu standarde kvaliteta, ipak imaju ograničen pristup ovom tržištu. Zato je od velike važnosti za domaći sektor malih i srednjih preduzeća, s kojim SIEPA najviše sarađuje, otvaranje novih tržišta. U ovoj godini smo „osvojili“ Rusiju, Belorusiju i zemlje Severne Afrike.

Tokom 2010. SIEPA organizovala je učešće domaćih kompanija na 12 međunarodnih sajmova širom sveta, na kojim se predstavilo 138 domaćih kompanija, a kao direktan rezultat nastupa ostvaren je izvoz od 385,8 miliona evra samo u početnim fazama projekata.

Posle nastupa na međunarodnom sajmu FIA u Alžiru dogovoren je i kapitalni projekat adaptacije postojećih i izgradnja novih rashladnih kapaciteta u ovoj zemlji u vrednosti od pola milijarde dolara, a u kojima će srpske kompanije nastupati kao konzorcijum. Zajedno s nastupom domaće prehrambene industrije u Moskvi, ili našim građevincima u Belorusiji, otvaranje vrata Afrike je pokazalo sav potencijal redefinisanja srpskog izvoza. Sa istom namerom SIEPA je pristupila i formiranju izvozne alijanse proizvođača nameštaja za zajednički nastup u SAD.

Mikronivo

Da bi izrasle u nosioce srpske privrede, mala preduzeća moraju da porastu, za šta su im neophodne velike investicije koje imaju smisla samo ako se obezbedi tržište. Zato je jedina strategija za dinamični razvoj – podsticanje izvoza.

Indirektno finansiranje koje sprovodi SIEPA ima za cilj unapređenje izvoznog marketinga. Tokom dodele sredstava za ukupno 829 projekata odobreno je 375 miliona dinara. Ipak, ključna rešenja za sektor malih i srednjih preduzeća nisu u sferi države, nego poslovne politike na mikronivou. Na državi je da intenzivira finansijsku i tehničku pomoć, ali sami preduzetnici moraju da rade na podizanju kvaliteta, osvajanju novih tržišta i udruživanju s drugim firmama zbog zajedničkih nastupa.