Trgovina - Srbija

Kupovna moć građana pala 50 odsto

Kupovna moć građana je od 2008. godine do danas niža za oko 50 odsto, tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača.

Primera radi, u junu 2008. građani su za prosečnu platu mogli da kupe 627,84, a za platu od prošlog meseca 526,36 kilograma šećera.

Tako je prosečna četvoročlana porodica sa dva zaposlena i dva izdržavana člana, za komunalije i struju tada izdvajala 1.050 dinara manje nego u junu ove godine, za telefon 660, za gradski prevoz 968, a za gorivo 523,20 dinara manje.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da svi koji tvrde suprotno konačno treba da se suoče sa realnošću i prihvate da je kupovna moć građana od 2008. godine do danas pala za oko 50 odsto.

"Sa ovim platama, koje se pre mogu nazvati socijalnom pomoći nego zaradama, kursom, neuređenim tržištem i stalnim najavljivanjem poskupljenja nemoguće je živeti. Prema tome, o kojoj mi to kupovnoj moći govorimo!?", revoltirano komentariše Papović.

Istovremeno, u najavi su već i nova poskupljenja. Tako su zbog rasta cene pšenice posle ovogodišnje žetve, pojedini mlinari tokom poslednjih nekoliko dana veleprodajnu cenu brašna korigovali za 10 do 33 odsto. To znači i skok cena hleba, peciva, testenina i konditorskih proizvoda. Pekari najavljuju da bi, uz rast cena goriva i kursa evra, cena hleba po vekni mogla da skoči na 45 do 50 dinara.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da "ako cene brašna dodatno skoče, i ako cene goriva i kurs evra nastave da rastu, možemo očekivati da će uprkos padu kupovne moći građana, cena vekne otići na 45-50 dinara".

Pored hleba i pekarskih proizvoda, potrošači mogu da očekuju i rast cena testenina. Ilija Đurić, direktor "Mlin testa" iz Šida, kaže da će zbog korekcije cena sirovina od četiri-pet dinara po kilogramu, ova kompanija od 1. avgusta morati da koriguje cene brašna T 500 na 21 do 22 dinara po kilogramu. Samim tim treba očekivati i poskupljenje testenina.

Budući da je brašno vrlo važna sirovina i u konditorskoj industriji, proizvođači najavljuju da potrošači početkom jeseni mogu da očekuju nove cene keksa. Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna "Svislajon Takovo", ocenjuje da bi ta korekcija trebalo da iznosi sedam do osam odsto u odnosu na trenutnu finalnu cenu proizvoda.

"Međutim, neće samo brašno uticati na rast cena u prehrambenoj industriji nego i kurs evra, koji sa skokovima cena inputa vrlo lako može dovesti do hiperinflacije. A to privredi u ovom momentu ne bi dobrodošlo. Standard građana je jako oslabio, a cene inputa i finalnih proizvoda nikako da prestanu da rastu. Zbog svega toga čeka nas teška jesen, sa novim većim cenama svih prehrambenih proizvoda", ocenjuje Drašković.