U Hrvatskoj 39 odsto ljudi kupuje tu robu, a u Sloveniji 30 procenata. Razlozi zbog kojih ljudi ne kupuju privatne robne marke mogu biti njihova mala prepoznatljivost i to što su one na tržište Srbije stigle kasnije nego u zemljama regiona. 50 odsto onih koji ih kupuju misle da su sličnog ili istog kvaliteta kao i poznati brendovi, dok 39 odsto veruje da je njihov kvalitet lošiji. U Hrvatskoj i Sloveniji procenat onih koji misle da je ta roba lošija je niži. Sigurno je da postoje ljudi koji možda kupuju trgovačke brendove, a da zapravo ne znaju da su to privatne robne marke. Najveći broj ispitanika, 22 odsto, je odgovorilo da najviše kupuju Fedelu, brend Delta Maxija. Među prvih pet najprodavanijih našla su se još dva brenda tog trgovca, Favola i Adut, i dve marke trgovinskog lanca Idea, Rial i K plus. Trgovačke ili privatne robne marke su brendovi trgovinskih lanaca koje obično za njih po povoljnijih uslovima proizvode druge kompanije, pa su samim tim ti proizvodi povoljniji od „tradicionalnih“.
U Hrvatskoj 39 odsto ljudi kupuje tu robu, a u Sloveniji 30 procenata.
Predrag Kurčubić iz Ipsos Marketinga je objasnio da razlozi zbog kojih ljudi ne kupuju privatne robne marke mogu biti njihova mala prepoznatljivost i to što su one na tržište Srbije stigle kasnije nego u zemljama regiona.
On je rekao i da 50 odsto onih koji ih kupuju misle da su sličnog ili istog kvaliteta kao i poznati brendovi, dok 39 odsto veruje da je njihov kvalitet lošiji. „U Hrvatskoj i Sloveniji procenat onih koji misle da je ta roba lošija je niži“, kazao je on.
Prema njegovim rečima sigurno je da postoje ljudi koji možda kupuju trgovačke brendove, a da zapravo ne znaju da su to privatne robne marke.
Najveći broj ispitanika, 22 odsto, je odgovorilo da najviše kupuju Fedelu, brend Delta Maxija. Među prvih pet najprodavanijih našla su se još dva brenda tog trgovca, Favola i Adut, i dve marke trgovinskog lanca Idea, Rial i K plus.
Trgovačke ili privatne robne marke su brendovi trgovinskih lanaca koje obično za njih po povoljnijih uslovima proizvode druge kompanije, pa su samim tim ti proizvodi povoljniji od „tradicionalnih“.
Kurčubić je ipak istakao da za razliku od Evrope, gde su privatne marke jeftinije od poznatih i do 30 odsto, u Srbiji je ta razlika daleko manja.
Polovina potrošača kupuje u malim trgovinama
Drugo istraživanje Ipsos Marketinga pokazuje da skoro polovina potrošača odlazi u manju nabavku u prodavnice iz susedstva.
U velike kupovine u kojima se troši više od 1.000 dinara nikad ne ide 20 odsto ispitanika, dok 26 odsto njih u takvu nabavku odlazi jednom mesečno.
Kad troše nešto više novca, 56 odsto potrošača za mesto kupovine bira poznate trgovinske lance.
Kurčubić je objasnio da kad je kupovna moć slaba, kao što je trenutno slučaj, najviše novca odlazi na hranu i piće. „U takvoj situaciji može se pretpostaviti da će ljudi kupovati jeftinije stvari, što je šansa za rast prodaje trgovačkih marki“, istakao je on.