Trgovina - Srbija

Marže na piće i hranu dostižu i do 60 odsto

Najveća zarada na prodaji kućne hemije, sredstava za ličnu higijenu, konditora, alkoholnih pića i suvomesnatih proizvoda.

Trgovačke marže na hranu i piće u Srbiji iznose i do 60 odsto. Najveće zarade ostvaruju veliki trgovinski lanci, a najmanje samostalne trgovinske radnje, koje zbog svoje veličine nemaju istu pregovaračku poziciju sa dobavljačima. I jedni i drugi, međutim, tvrde da mesta za snižavanja marži nema jer bi to ugrozilo profitabilnost njihovog poslovanja.

Trgovci se najviše ugrađuju u cene kućne hemije, sredstava za ličnu higijenu, konditora, alkoholnih pića i suvomesnatih proizvoda, a najmanje zarađuju na hlebu, mleku, ulju i šećeru.

Prema podacima Eurostata, zvanični proizvođački rabati (popusti) koji se odobravaju trgovcima u Srbiji, u proseku iznose 15 do 20 odsto. Međutim, ono što se nigde ne prikazuje, objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, jesu dodatni rabati na ime manipulativnih troškova, troškova transporta, rokova plaćanja i pozicioniranja robe u radnji, koji iznose 30 do 40 odsto. Na taj način trgovci dobijaju mogućnost da u maloprodajnu cenu zaračunaju veće marže koje često iznose i preko 50 odsto od nabavne cene.

Za razliku od velikih, mali trgovci na većini proizvoda nemaju rabate. Ako ih i dobiju, rabati se za njih kreću od jedan do osam odsto. Da pregovaračka pozicija malih i velikih trgovaca nije ista potvrđuju i sami proizvođači. U jednoj od srpskih uljara objašnjavaju da se njihovi zvanični rabati određuju na osnovu veličine trgovine, količine robe koja se kupi i rokova plaćanja i kreću se do maksimalnih 12 odsto. Slično posluju i mlekari, mlinari, konditori. Niko od njih, međutim, nije želeo da javno govori o ovoj temi jer, kako kažu, rabati ulaze u domen poslovne tajne.

Tako su cene u malim STR često više nego u trgovinskim lancima.

- Mnogi imaju utisak kako su naše marže ogromne. Niže ne može jer moramo da platimo kiriju, komunalije, radnike, firmarinu. I opet propadamo, jer nismo konkurentni sa hipermarketima. Oni nude robu po cenama po kojima je ja nabavljam i još je vikednom prodaju sa popustom od 10 odsto. Razliku valjda namiruju u svojim drugim, manjim prodajnim formatima - priča vlasnik jedne STR u Beogradu.

I u većim lancima kažu da prostora za smanjenje marži nema. Miloš Ristić, direktor “Delta Maksi Srbija”, ističe da je ovaj lanac resurse ove godine značajno iscrpeo na smanjenju marži na hleb, mleko, ulje i svinjsko meso.

- Prostora za dodatno obaranje marži nema, i to se jasno vidi po neto profitnim stopama trgovinskih lanaca, koje su ispod dva odsto, odnosno 1,6 i 1,8 odsto. Ono što možemo da učinimo je da, kada ostvarimo određene uštede u troškovima poslovanja, sredstva prebacimo u marketing budžete, i kupcima kao i do sada ponudimo akcijska sniženja, gratis proizvode, nagradne igre ili druge beneficije. Ukupna vrednost sniženja ove godine u našem lancu bila je 15 miliona evra - kaže Ristić.