Trgovina - Srbija

Monopoli drže trgovce van Srbije

Od velikih evropskih lanaca diskontnih prodavnica jedino nemački Lidl ispituje tržište Srbije, ali ni ova kompanija još ne najavljuje dolazak u našu zemlju.

"Trenutno proučavamo opšte uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko država, a Srbija je jedna od njih”, kaže Štefan Krikel iz centrale Lidla u Nemačkoj.

U ovom trgovinskom lancu, međutim, nisu mogli da preciziraju kada bi u Srbiji mogli da otvore prve supermarkete, a o eventualnom proširenju na naše tržište ništa konkretno nisu mogli da kažu ni u Kauflandu niti u Aldiju, takođe velikim diskonterima.

Srbija tako ostaje jedna od malobrojnih država u Evropi u kojoj nema pravih diskontnih prodavnica, a ovi trgovci koji nude proizvode za svakodnevnu potrošnju po cenama nižim i do 30 odsto od konkurencije uveliko posluju u zemljama regiona poput Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Grčke...

Na pitanje – zašto u Srbiji nema diskontera i šta ih sprečava da kod nas dođu, u državnim institucijama, ekonomskim institutima i udruženjima za zaštitu potrošača imaju različite odgovore – od trgovačkih monopola do nesigurnosti poslovanja.

Ljiljana Stanković, zamenik ministra trgovine, smatra da za njih naše tržište verovatno još nije dovoljno razvijeno, predvidivo i dovoljno visokog potencijala.

"Veliki evropski diskonteri odluke o svom širenju donose na osnovu dugoročnih planova koje veoma pažljivo donose i ništa se u njihovom razvoju ne dešava slučajno. Za sada kod nas nema diskontera, ali je veoma bitno da su prisutni na tržištima zemlja koje nas okružuju. Nama je interesantan evropski maloprodajni gigant Lidl, koji mrežu diskontnih prodavnica ima u skoro svim evropskim zemljama, između ostalog u Mađarskoj i Bugarskoj, ali i u Hrvatskoj", rekla je Stankovićeva, dodavši da Ministarstvo trgovine i usluga u potpunosti podržava dolazak diskontnih maloprodavaca i da nastoji da stupi u kontakt sa njima i da ih ohrabri da uđu na naše tržište.

"Diskonteri u oblasti hrane i ostale robe svakodnevnih kupovina će sasvim sigurno doći i ostati u Srbiji. Kako to uobičajeno i rade, ući će na velika vrata, sa velikim brojem novootvorenih objekata u isto vreme. Doći će da ostanu jer oni nisu prolazni. To su dugoročni investitori u maloprodaju, a njihovo prisustvo će ubrzano i trajno menjati konkurentske odnose na našem tržištu", zaključuje Stankovićeva.

To što naše tržište možda još nije dovoljno razvijeno nije razlog zbog kojeg diskonteri ne posluju u Srbiji, procenjuje Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.

"Očigledno je da se oni nisu smatrali dobrodošlima da dođu ovde. Jer, naše tržište je otprilike veličine bugarskog ili hrvatskog i slično im je, pa nema drugog razloga da naši potrošači budu uskraćeni za jeftiniju kupovinu", smatra Stevanović.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da su diskontni lanci želeli da dođu u Srbiju.

"Ali, sve dobre lokacije su već zauzete. Osim toga, prema novom Zakonu o trgovini, za dolazak novih lanaca potrebna je saglasnost Ministarstva trgovine i to otvara prostor za sumnju da li oni nekome daju dozvolu, a nekome ne. Diskontera nema ni zbog toga što mi imamo trgovački monopol. Imamo dva ili tri lanca koji drže sve, a ostalo su marketi", ističe Papović.

Šta bi potrošači dobili dolaskom evropskih lanaca diskontnih supermarketa? Najpre to da kupuju jeftiniju hranu. Kako procenjuju u Ministarstvu trgovine, u diskontima je do 30 odsto jeftinije nego kod „regularnih” trgovaca.

"Dolazak diskonata potrošačima bi omogućio da kupuju jeftinije. Kod njih kupac ne plaća ni marku niti reklamu, već dobija dobar kvalitet, ali po nižoj ceni. Doneli bi i zdraviju konkurenciju, jer kada bi oni došli, roba bi i kod drugih trgovaca morala da bude jeftinija", procenjuje Papović.

U Ministarstvu trgovine smatraju da bi dolazak diskontera u Srbiju u kratkom roku promenio sliku tržišta maloprodaje i doneo snažniju konkurenciju.

"Trgovci bi mnogo više brinuli kako da zadovolje cenovne zahteve potrošača i kako da sustignu sve ono što se nudi u diskontnim prodavnicama. Zahtevi kupaca, koji bi u tom slučaju imali mnogo veće mogućnosti izbora, uzimali bi se mnogo više u obzir prilikom kreiranja politike cena i uopšte politike poslovanja u maloprodaji Srbije", objašnjava Ljiljana Stanković.

Šta su diskonti?

Diskonti uspevaju da ponude robu po nižim cenama od konkurencije tako što u ponudi uglavnom imaju proizvode trgovačkih marki i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.

"To znači da diskonteri ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo nekoliko. Ali, njih nabavljaju u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama", istakla je Stankovićeva.

Nižim cenama doprinosi i to što su ulaganja u ove objekte manja i te prodavnice nisu luksuzne. Karakteriše ih paletni način izlaganja robe, neretko i u kutijama. Najčešće su površine od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.

Ono što u Srbiji nalikuje diskontnim radnjama jesu popularni podrumi pića gde su, primećuju potrošači, cene alkoholnih i bezalkoholnih pića znatno niže i od onih u hipermarketima. Nije, ipak, reč o organizovanim lancima, koji bi bili ozbiljna konkurencija velikim trgovcima, niti se u njima nude prehrambeni proizvodi.