Najveći problem u primeni CEFTA sporazuma jesu necarinske barijere. Članice CEFTA, nakon zemalja članica EU, najznačajniji su spoljnotrgovinski partner Srbije i izvoz u te zemlje čini 30 odsto njenog ukupnog izvoza. U prvih devet meseci ove godine u zemlje CEFTA sporazuma, Srbija je izvezla robe u vrednosti 2,042 milijardi dolara, dok je uvezla robe u vrednosti od 983 miliona dolara. Predstavnici privrednih komora evidentirali su necarinske barijere kao što su nepriznavanje sertifikata o kvalitetu i da su predlozi za njihovo otklanjanje dostavljeni nadležnim državnim organima. Glavni prioriteti Srbije, koja ove godine predsedava CEFTA sporazumom, je uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu, potencijalno otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije i otvaranje tržišta javnih nabavki. Kao ozbiljan problem za privredu i trgovinsku razmenu on je naveo međusobno nepriznavanje sertifikata o kvalitetu i naglasio da se privredne komore regiona zalažu da zemlje otklone te teškoće skapanjem odgovarajućih sporazuma.
Najveći problem u primeni CEFTA sporazuma jesu necarinske barijere, kaže u Beogradu predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin.
On je kazao da su članice CEFTA, nakon zemalja članica EU, najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i da izvoz u te zemlje čini 30 odsto njenog ukupnog izvoza.
U prvih devet meseci ove godine u zemlje CEFTA sporazuma, Srbija je izvezla robe u vrednosti 2,042 milijardi dolara, dok je uvezla robe u vrednosti od 983 miliona dolara.
Bugarin je kazao da su predstavnici privrednih komora evidentirali necarinske barijere kao što su nepriznavanje sertifikata o kvalitetu i da su predlozi za njihovo otklanjanje dostavljeni nadležnim državnim organima.
On je poručio da su glavni prioriteti Srbije, koja ove godine predsedava CEFTA sporazumom, uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu, potencijalno otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije i otvaranje tržišta javnih nabavki.
Kao ozbiljan problem za privredu i trgovinsku razmenu on je naveo međusobno nepriznavanje sertifikata o kvalitetu i naglasio da se privredne komore regiona zalažu da zemlje otklone te teškoće skapanjem odgovarajućih sporazuma.
Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije Vesna Arsić rekla je da očekuje da će do kraja godine neki ciljeva CEFTA sporazuma biti ispunjeni i u tom smislu posebno naglasila liberalizaciju tržišta javnih nabavki koje je trebalo da bude otvoreno od 1. maja 2010. godine.
Ona je kazala i da očekuje veću liberalizaciju tržišta trgovine i usluga, ukidanje barijera za privlačenje stranih investitora i veće uključivanje privatnog sektora. "Najbolji odgovor na krizu jeste dalja liberalizacija trgovine", istakla je Arsićeva.
Renata Vitez iz Sekretarijata CEFTA ocenila je da proces priključenja EU ide sporije nego što se očekivalo. "Svi moramo da radimo zajedno i sa vladama država članica i sa realnim sektorom, kako bi na putu EU izvukli najbolje iz ovog sporazuma", kazala je ona.