Goli i bosi bili bi Beograđani kada bi za odeću i obuću izdvajali onoliko koliko predviđa zvanična statistika. Za kupovinu garderobe prosečna potrošačka korpa četvoročlanom domaćinstvu mesečno ostavlja 2.033 dinara! Tako je roditeljima sa dvoje dece namenjeno 118 dinara za kupovinu muških, ženskih i dečjih čarapa, 193 dinara za veš, neverovatnih 349 dinara za farmerke i trenerke, a 281 dinar za pantalone, sakoe i košulje. Suknju, džemper i bluzu treba ukalkulisati u 175 dinara, dok je statistika prema kupovini obuće bila nešto izdašnija – 914 dinara za četiri para. A šta tek da kažu oni koji „žive ispod proseka”. Minimalnom korpom predviđeno je da se četvoročlana porodica obuče za nešto više od 220 dinara mesečno! Posle ovog priloga za Riplija, kako izgleda stvarnost. Kvalitetne, nepromočive dečje cipele nemoguće je kupiti za manje od 4.000 dinara, a zimska jakna staje bar 5.000. U statistička 2.033 dinara teško će moći da se uklope čak i oni koji odeću pazare u kineskom tržnom centru, sinonimu za najjeftiniju garderobu u gradu.
Goli i bosi bili bi Beograđani kada bi za odeću i obuću izdvajali onoliko koliko predviđa zvanična statistika.
Za kupovinu garderobe prosečna potrošačka korpa četvoročlanom domaćinstvu mesečno ostavlja 2.033 dinara!
Tako je roditeljima sa dvoje dece namenjeno 118 dinara za kupovinu muških, ženskih i dečjih čarapa, 193 dinara za veš, neverovatnih 349 dinara za farmerke i trenerke, a 281 dinar za pantalone, sakoe i košulje. Suknju, džemper i bluzu treba ukalkulisati u 175 dinara, dok je statistika prema kupovini obuće bila nešto izdašnija – 914 dinara za četiri para...
A šta tek da kažu oni koji „žive ispod proseka”. Minimalnom korpom predviđeno je da se četvoročlana porodica obuče za nešto više od 220 dinara mesečno!
Posle ovog priloga za Riplija, kako izgleda stvarnost.
Kvalitetne, nepromočive dečje cipele nemoguće je kupiti za manje od 4.000 dinara, a zimska jakna staje bar 5.000. U statistička 2.033 dinara teško će moći da se uklope čak i oni koji odeću pazare u kineskom tržnom centru, sinonimu za najjeftiniju garderobu u gradu.
A već stižu nagoveštaji da će nemoguća misija biti još „nemogućija”.
Cena pamuka na svetskom tržištu uvećana je i do 30 odsto.
U „Delta sportu”, distributeru marki poput „Najka”, „Zare”, „Berške”, „Stradivarijusa” i „Masima Dutija”, kažu da su im, srazmerno poskupljenjima pamuka na svetskom tržištu, dobavljači iz Azije podigli cene proizvoda 15 odsto.
– Samo zahvaljujući dugogodišnjoj uspešnoj saradnji, sa dobavljačima smo uspeli da se dogovorimo da sve što je nabavljeno za 2010. godinu ostane na nivou ranijih cena. Isto važi i za do sada predate porudžbine za 2011. Šta će biti dalje, u ovom trenutku je neizvesno – kažu u ovoj kompaniji.
Slično je i sa popularnim markama sportske opreme, koje imaju veliki udeo na tržištu.
– Kada je o brendu „Najk” reč, roba je naručena pre nekoliko meseci i cene nisu povećane, a cenovnici za sledeću sezonu biće dostupni krajem ovog meseca – poručuju iz „Delta sporta”.
U najvećim trgovinskim lancima kažu da će konfekcija i tekstil koji se prodaju u hipermarketima narednih dana poskupeti 15 odsto. Razlog je, kažu, isti – poplave u Kini, Sudanu i Pakistanu uticale su na berbu pamuka i skok cena ove sirovine.
Potrošačima jedino ostaje da istrpe još jedan udarac po džepu, iako i sada uvoznu garderobu plaćaju skuplje od žitelja evropskih metropola. Ovdašnji uvoznici ističu da oni za to nisu krivi: cenovnici se, kažu, kroje u centralama brendova, a kako Srbija nije deo jedinstvenog evropskog tržišta, sleduju nam više cene.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da je navedena činjenica samo vrh ledenog brega.
– Za odeću i obuću važi isto pravilo kao i za drugu robu. Na cene u najvećoj meri utiču nedovoljna konkurencija i dominantan tržišni položaj pojedinih trgovaca. U strukturu ovdašnjih cena ugrađeni su i faktori koji u svetu imaju manji uticaj nego kod nas, poput troškova finansijskog kapitala, ali i skupih usluga iz državnog sektora. Sve to direktno se ugrađuje u maloprodajne cene garderobe i drugih proizvoda – smatra Bogosavljević.