Proizvođači i uvoznici najavljuju da će usled slabljenja dinara poskupeti sve vrste roba široke potrošnje. Od hrane do bele tehnike i kućnih aparata. Poskupljenja treba očekivati od kompanija koje su direktni uvoznici robe. U majskoj anketi MAT - a,72,02 odsto firmi izjasnilo se da zbog slabljenja dinara u naredna tri meseca očekuje rast cena svojih ulaznih troškova, dok je 30,5 odsto njih kazalo da u istom periodu očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda. Inflacije, budući da je kurs ključni inflatorni pritisak, svakako će biti, ali pitanje je i koliko će uspeti da se iskontrolišu cene struje i goriva, koji su važni inputi u proizvodnji, kao i šta će biti sa poljoprivrednom proizvodnjom jer bi manjak u prinosima takođe mogao izazvati poremećaje na tržištu. Inače, da je pritisak kursnih oscilacija postao prevelik, potvrđuju i sami privrednici.
Proizvođači i uvoznici najavljuju da će usled slabljenja dinara poskupeti sve vrste roba široke potrošnje. Od hrane do bele tehnike i kućnih aparata.
Ivan Nikolić,saradnik biltena MAT kaže da poskupljenja treba očekivati od kompanija koje su direktni uvoznici robe.
"U majskoj anketi MAT - a,72,02 odsto firmi izjasnilo se da zbog slabljenja dinara u naredna tri meseca očekuje rast cena svojih ulaznih troškova, dok je 30,5 odsto njih kazalo da u istom periodu očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda,kaže Nikolić.
On dodaje da će inflacije, budući da je kurs ključni inflatorni pritisak, svakako biti, ali pitanje je i koliko će uspeti da se iskontrolišu cene struje i goriva, koji su važni inputi u proizvodnji, kao i šta će biti sa poljoprivrednom proizvodnjom jer bi manjak u prinosima takođe mogao izazvati poremećaje na tržištu.
Inače, da je pritisak kursnih oscilacija postao prevelik, potvrđuju i sami privrednici. Petrašin Jakovljević, generalni direktor kompanije „Metalac”, objašnjava da će zbog slabljenja domaće valute cene njihovih proizvoda najverovatnije uskoro morati da budu korigovane.
" Svi inputi koji učestvuju u našoj proizvodnji vezani za čvrstu valutu, od goriva, struje do repromaterijala. Ambalažni materijal je od početka ove godine poskupeo je za više od 20 odsto, a na svetskom tržištu poskupeo je i čelik. Po novom cenovniku „Ju-Es stila” umesto pređašnjih 500 evra po toni čelik sada košta 730 do 750 evra po toni. A to treba izdržati. U ovom momentu nije lako biti pametan šta raditi kako bi održali uposlenost i obezbedili finansijsku sigurnost poslovanja. Mi smo još na oprezu, ali, kako stvari stoje, uskoro ćemo morati da podignemo cene naših proizvoda", kaže Jakovljević.
Ako je suditi po najavama, poskupljenja neće zaobići ni prehrambene proizvode. Slobodan Petrović, generalni direktor „Imleka”, kaže za „Blic” da, ukoliko evro nastavi da skače, treba očekivati da će mleko i mlečni proizvodi ove kompanije poskupeti u avgustu ili najkasnije u septembru.
"Osim korekcija koje smo nedavno izvršili kod pojedinih proizvoda, „Imlek” cene svojih proizvoda generalno nije menjao od 2007, odnosno 2008. godine. Međutim, sa ovakvim kursnim oscilacijama nećemo moći još dugo da izdržimo. Ukoliko evro nastavi da skače, u avgustu ili septembru moraćemo da podignemo cene sirovina, ali i svih naših proizvoda. A za koliko još ne znam. Ako se to desi ovakav potez treba očekivati i od „Subotičke mlekare”, budući da ona zajedno sa nama posluje u okviru sistema „Dunav hrana grupa", kaže Petrović.
Pored osnovnih životnih namirnica, poskupljenja treba očekivati i kod slatkiša. Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svis lajon Takovo”, kaže da su u ovoj kompaniji zbog očekivanog pada dinara nove cenovnike napravili još u aprilu.
"Cene naših proizvoda trebalo bi da porastu za 10 do 15 odsto, a njihova primena počeće kada se stabilizuju i tržište i cene", kaže Drašković.
Rast kursa evra, ali i promene cena crne metalurgije na svetskom tržištu, razlozi su zbog kojih se na poskupljenje svojih proizvoda odlučila kompanija „Alfa plam”.
"Kalkulacije se još rade, a primena novih cenovnika, koji će biti uvećani za minimum 10 odsto startovaće 1. jula. Sa aspekta domaćeg tržišta kursne oscilacije ne pogoduju nijednom domaćem proizvođaču, međutim, ako gledamo sa aspekta izvoza, nama ovako visok kurs evra i te kako odgovara", kaže Saša Badžov, direktor prodaje u „Alfa plamu”.
Slobodan Šijan, vlasnik „Tehnomanije”, najavljuje da poskupljenja neće zaobići ni belu tehniku i male kućne aparate koji dolaze iz uvoza. Roba koju imaju na lageru prodaje se po starim cenama, ali će zato roba koja tek treba da stigne, zbog kursnih razlika, morati da poskupi.
"Slabljenje dinara kod uvoznika je unelo veliku paniku, jer ne znaju koji kurs da primene. Ako zaračunaju veći kurs na robu koja se prodaje na odloženo od 30, 45, do 60 dana, onda roba nije konkurentna, a ako zaračunaju niži kurs onda su na gubitku. Nama dobavljači za sada robu fakturišu po kursu od 104 do 106 dinara za evro, međutim pitanje je kako će se kurs dalje kretati", kaže Šijan.