Prva srpska veletržnica marta 2011.

Bez autora
Oct 25 2010

Prva srpska veletržnica, čija će gradnja početi u martu sledeće godine, prostiraće se na oko 18 hektara, od čega se na trećini te parcele već nalazi Kvantaška pijaca. U planu je da u prvoj fazi radova, na 7 hektara bude izgrađena hala od 10 hiljada kvadrata u kojoj će se isključivo prodavati voće i povrće, kao i još dva objekta. U jednom na oko 4.000 kvadrata prodavaće se cveće, dok je drugi od 1.750 namenjen za ribu. Veletržnica bi sa radom mogla da počne za otprilike godinu dana, čime će nakon 15 godina konačno biti stavljena tačka na ovu priču. Ukupna vrednost prve faze radova procenjena je na oko 10 miliona evra bez taksi za uređenje građevinskog zemljišta, a novac su obezbedile "Gradske pijace" iz sopstvenih prihoda. Projekat već uveliko radi Institut "Kirilo Savić" uz podršku međunarodnih konsultanata.

Prva srpska veletržnica marta 2011.Prva srpska veletržnica, čija će gradnja početi u martu sledeće godine, prostiraće se na oko 18 hektara, od čega se na trećini te parcele već nalazi Kvantaška pijaca.

U planu je da u prvoj fazi radova, na 7 hektara bude izgrađena hala od 10 hiljada kvadrata u kojoj će se isključivo prodavati voće i povrće, kao i još dva objekta. U jednom na oko 4.000 kvadrata prodavaće se cveće, dok je drugi od 1.750 namenjen za ribu. Veletržnica bi sa radom mogla da počne za otprilike godinu dana, čime će nakon 15 godina konačno biti stavljena tačka na ovu priču.

Ukupna vrednost prve faze radova procenjena je na oko 10 miliona evra bez taksi za uređenje građevinskog zemljišta, a novac su obezbedile "Gradske pijace" iz sopstvenih prihoda. Projekat već uveliko radi Institut "Kirilo Savić" uz podršku međunarodnih konsultanata.

Ovo će biti prevashodno objekat za veleprodaju, ali u njemu će po znatno povoljnijim cenama moći da pazare i građani. Ukupno 60 modulskih jedinica iz kojih će se vršiti prodaja biće podeljene u tri kategorije, od 90, 120 i 150 kvadrata. Korist od ovog projekta imaće i kupci koji će dobiti jeftiniju i kvalitetniju robu, ali i proizvođači koji će moći da bolje plasiraju svoje proizvode.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi najveći deo "kolača" biće u rukama Beograda, ali u ovaj projekat kao sufinansijeri moći će da se uključe i druge lokalne samouprave u Srbiji, kao i zadruge sa najmanje 15 proizvođača i godišnjom proizvodnjom većom od 5 hiljada tona.

Ovo je dobra prilika za opštine i gradove koji imaju poljoprivredu kao dominantnu privrednu granu da omoguće svojim proizvođačima da robu plasiraju na najprometnije tržište u Srbiji - kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, koja će biti zadužena za uključivanje i drugih opština u ovaj projekat.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik