Trgovina - Srbija

Sankcije „Naftnoj industriji Srbije” mogle bi da budu odložene i na tri meseca

Pa tako je i država Srbija postala kolateralna šteta njegove loše namere samo zato što je NIS u većinskom ruskom vlasništvu.

Ono što ostaje kao problem i kada se reši pitanje američkih nepravednih sankcija prema našoj zemlji i NIS-u, jeste Evropska unija koja je do sada uvela bezmalo 20 paketa raznoraznih sankcija sledeći primer prethodne američke administracije, a kojima je takođe pogođena i Srbija i to tako što NIS već duže vreme ne može da uvozi rusku naftu. E, tu na delu treba da se pokaže srpska diplomatija i sva njena umešnost za pregovore. 

Bilo kako bilo, sankcije NIS-u će najverovatnije i ovog puta biti odložene. Sada možda čak i na tri meseca, jer produžavanjem na mesec dana, kako je sada, teško da može da se započne ozbiljan razgovor, a kamoli da se situacija reši, a da pritom snabdevenost tržišta ostane stabilno, da rafinerija i „Petrohemija” nastave rad. 

Iako niko od zvaničnika ne može u ovom času da potvrdi šta će definitivno biti u subotu ujutru, (možda odgovor i zakasni neki dan) s obzirom na novonastale okolnosti, (razgovore Putina i Trampa) koji pokušavaju da nađu rešenje za prekid rata u Ukrajini, trebalo bi da se pokaže dobra namera i prema Srbiji i NIS-u i da se sankcije odlože. Inače, Vlada Srbije ovog puta zaista dosta pomaže NIS-u da se cela stvar završi što bezbolnije. Pomoć vlade treba i da se podrazumeva ako se zna da ova kompanija sa 12 odsto puni državni budžet i da je NIS do sada uložio više od četiri milijarde evra u modernizaciju kompanije, što je u Srbiji kuriozitet. 

Iz odbora direktora srpske strane u NIS-u se niko i dalje ne oglašava, a apanaže za ta mesta idu i do 10.000 evra mesečno (primer je Danica Drašković, koja je tu kao veteran otkad je NIS prodat; samo jednu godinu je bila preskočena i nikada se nije oglasila ni jednom jedinom rečju o ovoj kompaniji. A interesantno je da ni predstavnici države nikada nisu rekli zbog čega je ona važna i nezamenjiva za NIS?). 

Iako se poslednjih dana licitira da bi kao rešenje problema za NIS moglo da bude preuzimanje od strane Mađarskog „Mola” ili Hrvatskog „Janafa”, upućeni u ove prilike kažu da ruska strana ne razmišlja o prodaji svog udela bilo kome. A i zašto bi ako se zna da je pre mesec dana ruski „Gasprom” protiv koga nisu uvedene sankcije otkupio još pet odsto akcija u „Gaspromnjeftu” i povećao tako svoje učešće. Mogla bi jedino država Srbije da proda svoj manjinski deo, a da pritom „Gasprom” nema prava preče kupovine. 

– Budući da je reč o akcionarskom društvu, svako raspolaže svojim akcijama tako da bi hipotetički ovaj srpski udeo mogla da kupi neka druga kompanija – objašnjava Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuriti”. 

Velika zainteresovanost za preuzimanje NIS-a nije slučajna od svih onih koji su ovde videli dobru šansu za sebe jer znaju da bi ne samo zauzeli dominantan deo tržišta nego bi bili i jedini proizvođač, te maliciozne izjave kako je NIS poklonjen za 400 milona evra ne stoje. To je danas kompanija koja mnogo vredi, pre svega za privredu Srbije. 

Iako svi čekaju subotu ujutru u šest sati da čuju odgovor OFAK-a, može se dogoditi da ta odluka stigne i sat ili dan kasnije jer i američka administracija čeka poslednji trenutak da zvanično saopšti konačnu odluku. Sve da se to i dogodi, to ni na koji način neće ugroziti ni snabdevanje na pumpi ni prekid platnog prometa, niti će istog časa doći do naplate svih NIS kredita. 

Ukoliko bi se sankcije odložile na tri meseca, NIS bi imao dovoljno vremena da nastavi koliko-toliko normalan rad i sa dobavljačima i sa snabdevačima, a sigurno da bi se taj period dodatno iskoristio da se rezerve dopune da bi i u slučaju najgoreg scenarija (primene sankcija) za naredna tri meseca bilo goriva na pumpama. 

Ukoliko NIS dobije ovih tri meseca, velika je nada da bi to bio period približavanja završetku rata u Ukrajini, što svakako ne bi značilo i trenutno skidanje NIS-sa liste sankcija, za šta je potrebna i odluka Kongresa, ali bi bio predah u smislu da se ove zabrane neće produžavati i zaoštravati. Oni koji su imali priliku da malo detaljnije pročitaju papire OFAK-a tvrde da nigde ne piše da se sankcije uvode svemu što je rusko, već samo u slučaju većinskog vlasništva, te da su to raznorazna usmena tumačenja. Upravo je zbog toga usledio logičan potez „Gasproma” da preuzme još pet odsto akcija u „Gaspromnjeftu”.