Trgovina - Srbija

Smanjen spoljnotrgovinski deficit

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih pet meseci 2010. godine bio je 2,82 milijarde dolara, što je 11,4 posto manje nego u istom periodu 2009. godine.

Od januara do maja Srbija je izvezla robu u vrednosti od 3,59 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 20,4 posto u odnosu na isti period 2009. godine, a uvezla za 6,42 milijarde dolara, što je povećanje od četiri posto.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 56 posto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, a tada je iznosila 48,4 posto.

U prvih pet meseci Srbija je zabeležila značajnu stopu rasta izvoza, koja je rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Takođe, na rezultate izvoza i uvoza u ovom periodu uticaj je imalo i slabljenje dinara, koje je stimulisalo izvoz i učinilo da izvoz brže raste od uvoza.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bile su Bosna i Hercegovina sa 412,8 miliona dolara, Italija sa 408,9 miliona dolara i Nemačka sa 388,3 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u uvozu bile su Ruska Federacija sa 797,1 miliona dolara, Nemačka sa 671,2 miliona dolara i Italija sa 578,4 miliona dolara.

Najveća spoljnotrgovinska razmena bila je sa članicama Evropske unije sa više od polovine ukupne razmene.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok je najveći deficit ostvaren u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, naročito nafte i gasa.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 491 milion dolara. Ovaj sufivit je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih pet meseci imali su gvožđe i čelik (364 miliona dolara), obojeni metali (261 milion dolara), električne mašine i aparati (196 miliona dolara), žitarice i proizvodi od njih (173 miliona dolara) i povrće i voće (169 miliona dolara).

Najveće učešće u uvozu imali su nafta i naftni derivati (509 miliona dolara), prirodni gas (506 miliona dolara), obojeni metali (239 miliona dolara), električne mašine i aparati (239 miliona dolara) i drumska vozila (216 miliona dolara).

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 18,7 posto.