Spoljnotrgovinska razmena Srbije dostigla je 21,3 milijarde dolara od početka januara do kraja oktobra 2010. godine, što je za 7,7 odsto više nego u istom periodu lane, od čega je izvoz iznosio 7,8 milijardi dolara, a uvoz 13,5 milijardi. Usled osetnijeg rasta izvoza u odnosu na uvoz spoljnotrgovinski deficit srpske privrede redukovan je sa 6,2 milijarde dolara u 2009 na 5,6 milijardi u tekućoj godini. Plasman robe na inostrano tržište je za deset meseci 2010. godine veći za 15,4 odsto nego lane, ističu stručnjaci IZIT-a, koji očekuje da će takav trend u dinamici izvoza i uvoza biti nastavljen do kraja godine, što će popraviti spoljnotrgovinsku poziciju Srbije. U robnoj strukturi izvoza dominiraju intermedijarni proizvodi sa učešćem od 65,4 odsto, pa je plasman tih proizvoda na inostrano tržište iznosio 5,1 milijardu dolara, što je za 27,1 odsto više nego 2009. Istovremeno je izvoz robe široke potrošnje opao za 0,5 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije dostigla je 21,3 milijarde dolara od početka januara do kraja oktobra 2010. godine, što je za 7,7 odsto više nego u istom periodu lane, od čega je izvoz iznosio 7,8 milijardi dolara, a uvoz 13,5 milijardi, pokazalo je istraživanje Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Usled osetnijeg rasta izvoza u odnosu na uvoz spoljnotrgovinski deficit srpske privrede redukovan je sa 6,2 milijarde dolara u 2009 na 5,6 milijardi u tekućoj godini.
Plasman robe na inostrano tržište je za deset meseci 2010. godine veći za 15,4 odsto nego lane, ističu stručnjaci IZIT-a, koji očekuje da će takav trend u dinamici izvoza i uvoza biti nastavljen do kraja godine, što će popraviti spoljnotrgovinsku poziciju Srbije.
U robnoj strukturi izvoza dominiraju intermedijarni proizvodi sa učešćem od 65,4 odsto, pa je plasman tih proizvoda na inostrano tržište iznosio 5,1 milijardu dolara, što je za 27,1 odsto više nego 2009. Istovremeno je izvoz robe široke potrošnje opao za 0,5 odsto.
Uvoz je od početka godine do kraja oktobra 2010. porastao sa 13 milijardi dolara na 13,5 milijardi ili za 3,7 odsto. Skromniji rast uvoza je posledica smanjenja kupovne moći stanovništva, istakli su u IZIT-u.
Najznačajniji inostrani partneri Srbije tradicionalno su Nemačka, Rusija i Italija i ove tri zemlje u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuju sa 30,3 odsto.
Na izvoznoj strani najvažniji srpski partneri su Italija, Bosna i Hercegovina i Nemačka.
U uvozu dominiraju Rusija, Italija i Nemačka dok je najveći negativni spoljnotrgovnski saldo ostvaren sa Ruskom Federacijom i iznosi gotovo 1,3 milijarde dolara.