Trgovina - Srbija

Spoljnotrgovinska razmena u januaru 2025. oko 5,182 milijardi evra

Prema podacima RZS spoljnotrgovinska robna razmena u dolarima u januarau 2025. porasla je za 0,6 odsto u odnosu na januar 2024. i iznosi 5,356 milijardi. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 2,224 milijardi evra što čini rast od 1,6 odsto u poređenju sa januarom periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od oko 2,958 milijardi evra što predstavlja povećanje od 10,4 procenata u odnosu na isti period 2024.

Izvoz robe, izražen u dolarima u januaru ove godine vredeo je oko 2,229 milijardi što čini smanjenje od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvezeno robe u vrednosti od oko 3,057 milijardi dolara, što je za 4,4 odsto više. Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 758 miliona što čini povećanje od 41,9 odsto u odnosu na isti period predhodne godine, dok izražen u evrima, deficit u januaru 2025. iznosi 733,3 miliona, što je povećanje od 50 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom u januaru 2025. je 75,2 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 81,8 procenta.

 Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 55,3 odsto ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Kina, Bosna i Hercegovina, Italija i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Kina, Nemačka Italija, Mađarska i Rusija. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 195 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Izvoz Srbije iznosi 327,3 a uvoz 131,4 miliona dolara za posmatrani period, odnosno pokrivenost uvoza izvozom je 249,1 odsto, dok izraženo u evrima, izvoz iznosi 316,7 a uvoz 127,3 miliona i suficit je 189,4 miliona, a pokrivenost uvoza izvozom 248,8 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja i to Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), BiH (izvoze se najviše gasna ulja i eletrična energija, a uvozi se električna energija i lignit), kao i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Alžirom, Slovačkom, Češkom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Švedskom i Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Kazahstanom, Ruskom Federacijom, Italijom, Mađarskom, Holandijom, SAD-om, Turskom, Poljskom, Belgijom, Austrijom, Švajcarskom, Španijom, DR Kongom, Francuskom ... Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,2 odsto ukupnog izvoza.

 Uvoz prvih pet odseka čini 25,9 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,4 odsto. Računato u dolarima, desezonirani indeks januar 2025 / decembar 2024 pokazuje pad izvoza za 0,3 odsto i rast uvoza za 2,1 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu januar 2025/ decembar 2024 pokazuje rast izvoza za jedan odsto i rast uvoza za 2,3 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rafinisanog bakra (139 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (128 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 111 mil. dolara, a potom sledi izvoz električne energije, sa 91 mil. dolara, a poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 45 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (164 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz sirove nafte (132 mil. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz električne energije (116 mil. dolara), sledi uvoz lekova za maloprodaju (85 mil. dolara), dok je na poslednjem mestu uvoz gasnih ulja sa 38 mil. dolara. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,9 odsto), Beogradski region (25,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,7 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,3 odsto), a oko dva odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,6 odsto), slede Region Vojvodine (33,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (11,9 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,7 odsto), a oko tri odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Podacima za region Kosovo i Metohija se ne raspolaže. RZS ističe i da je izvoz i uvoz po regionima dat prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije, a to znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,3 odsto (1455,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,1 odsto (601,1) i oprema 10,5 odsto (242,1), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto ili 0,1 miliona dolara.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,1 odsto (1,776 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,3 odsto (590,1 miliona) i oprema 10,5 odsto (321,5), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1 odsto ili 369,3 miliona dolara. RZS od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno), prenosi Tanjug.