Trgovina - Srbija

Srpska jabuka "dobaciće" do Kine, a sprema se i start za južnoameričko tržište

Da su srpskim proizvođačima voća i povrća potrebni takvi partneri, potvrđuje prisustvo velikog broja firmi.

Među kupcima je i "Revergrup" sa godišnjim obrtom od 82 milijarde evra i sa prodavnicama u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Litvaniji.

"Interesuje nas svo voće i povrće, u tom periodu godine kada ga nema na tržištima na kojima mi nosimo robu“, kaže Gordan Tolevski iz "Eurogrup Italija“.

Voće i povrće, prema podacima Privredne komore Srbije učestvuje sa 25 odsto u ukupnom agrarnom izvozu. Polovina od toga se plasira upravo na tržište Evropske unije.

"Tržište voća i povrća, veoma bitno tržište za celokupnu privredu i poljoprivredu Srbije obuhvata značajan deo našeg izvoza u poljoprivredi koja je možda i najzdravija grana srpske privrede jer beleži dugogodišnji suficit“, rekao je Mihailo Vesović iz PKS.

"U narednom periodu zajedno sa našim projektom "Velika i mala preduzeća" podržavaćemo mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom raznih produkata od voća i povrća“, kaže Naida Zečević Bin, direktorka kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID – Srbija.

Među najtraženijem je srpska jabuka, a ova godina je za proizvođače rodna. Biće kažu negde oko pola miliona tona, raznih sorti. Dok su u zasadima pre 10-12 godina dominirale sorte koje se traže u Rusiji, osvajanjem evropskog, a zatim i tržišta Bliskog i Dalekog istoka kaleme se i sorte prilagođene tamošnjim ukusima.

"Mislimo da ćemo sledeće sezone, od avgusta sledeće godine da krenemo sa prvim isporukama za kinesko tržište. Naravno, tu ne treba da se zaustavimo, treba da otvaramo neka druga tržišta. Na primer, zanimljivo je tržište Južne Amerike“, ukazuje Gojko Zagorac, predsednik srpske asocijacije proizvođača jabuka.

"Luk i šargarepa su roba koja ne trpi prevelik transport zato što je to roba koja je obično jeftina i tu je svaki cent jako bitan i onda smo pretežno orijentisani na okolna tržišta, oko Srbije, ali recimo naša firma proizuvodi i konzumnu višnju koja je proizvod koji ima veću cenu“, kaže Nandor Vereš iz zadruge Agrosoj iz Neuzine.

Budžetom za narednu godinu za poljoprivredu je namenjeno oko 105 milijardi dinara. Prvi put će celokupan iznos biti usmeren na podsticajne mere i subvencije jer će, kako obećavaju u resornom ministarstvu, svi dugovi prema poljoprivrednicima biti izmireni do kraja godine.