Sezona za voće izrazito nepovoljna u pobrđima i brdima, mnoga nezaštićena stabla ostala su bez ploda.
Tek ponegde nma lepih i zrelih, kao što je u prostranom voćnjaku porodice Ilinčić u Milićevom selu između Arilja i Požege. Tu privode kraju berbu jabuka. Rumene se kod njih na granama krupni plodovi, pa sada ono što je ubrano valja prodati, rad i ulaganja otplatiti.
– A cena jabuka je u otkupu niska, već godinama nepromenjena – kaže nam Ljubiša Ilinčić, glava porodice koja vredno radi da obere rod,. – Ove godine kod nas voćara jabuke nema mnogo, ali je trgovci slabo plaćaju kad otkupljuju, a skupo prodaju potrošačima. Dajem našu kvalitetnu jabuku u nekoliko maloprodajnih radnji u okolnim gradovima. Trgovci mi nju plaćaju 50, najviše 60 dinara za kilogram, a onda prodaju kupcima po 90 ili 100 dinara. Kažem im: ljudi smanjite maržu, ne ide da bude tako skupa u prodaji, jer nemate ni troškove transporta, u radnju vam dovezem sve količine. Ali oni uporno teraju po svom. A izvoz je sužen. Ne znam do kada ova proizvodnja može podneti da mi voćari radimo samo za minimalnu zaradu i jedva opstajemo.
Ilinčići imaju 120 ari pod jabukom, s tim što im polovina od toga daje pun rod (ostalo su mlađi zasadi). Ove godine ubraće oko dva vagona tog voća. Nekom srećom grad ih je obišao, pa kvalitet jabuka nije loš i trebalo bi da se proda. A parcele su im u ravnijem delu pored reke Moravice, ne tako osunčane kao one u brdima. Ovde se često i magle spuštaju, ima vlage. Zato su, kaže Ljubiša, jabuku morali da prskaju i tako sačuvaju od bolesti. Ovo voće, dodaje on, svi voćari prskaju, neko više, neko manje.
– Da je sreće, mi ne bi trebalo ni da razmišljamo o ceni, valjalo bi uvek da znamo cenu za koju radimo. Ali nikada ne znamo kako ćemo proći, pa sledeće godine vidimo gde smo. Šta da se radi, izbora nemamo. Ne možemo kazati: „Sada će biti jeftina jabuka, neću da je berem'” Čim kreneš s njom na početku godine moraš je raditi do kraja. Tako i malinu kad vežeš moraš je obrati, bez obzira što je za malinare njena otkupna cena ove sezone bila loša. Svaki poljoprivredni proizvod mora da se radi do kraja. Bez obzira koliko će to biti isplativo – kazuje iskusni voćar, koji računa da će u ovoj sezoni biti na nekoj minimalnoj zaradi.
On poručuje da solidan rod mogu dati i stariji jabučnjaci, pod uslovom da se pravilno održavaju: „Vrlo je bitno menjati grane. Na mlađoj su uvek lepše i krupnije jabuke, zamena grana potrebna je svake pete-šeste godine.”A jabučarstvo u Srbiji, kako mediji i statistika navode, sada je u padu. Pominje se osetan pad proizvođačkih cena u ovom sektoru, piše da su voćari usled krize na tržištu gore prošli nego ratari. Ko je u berbi jabuka prinuđen da angažuje berače sezonce tu ima visoke troškove, pa kakvu-takvu računicu mogu da naprave samo voćari koji su berbu organizovali u okviru porodice. Uz to, selo je u apatiji, mladi odlaze u gradove. Zato proizvođači jabuka iz ovog dela Srbije od države očekuju da zaštiti tu proizvodnju kako bi ona opstala i makar delimično bila isplativa.