Trgovinski deficit Srbije za prvih deset meseci ove godine bio je 4,27 milijardi evra, što je 5,6 odsto manje nego u istom periodu 2009. Izvoz Srbije od januara do oktobra ove godine iznosio je 5,96 milijardi evra, što je za 21 odsto više nego u istom periodu 2009. Istovremeno uvoz je povećan za 8,2 odsto na 10,2 milijarde evra. Pokrivenost uvoza Srbije izvozom za deset meseci ove godine bila je 58,2 odsto, dok je iznosila 52,3 odsto u istom periodu prethodne godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-oktobar vredela je 16,2 milijarde evra i bila je 12,6 odsto veća nego u istih deset meseci prošle godine. Rastu izvoza od januara do oktobra ove godine najviše je doprinelo povećanje izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda. To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaju tih proizvoda u strukturi izvoza Srbije.
Trgovinski deficit Srbije za prvih deset meseci ove godine bio je 4,27 milijardi evra, što je 5,6 odsto manje nego u istom periodu 2009.
Izvoz Srbije od januara do oktobra ove godine iznosio je 5,96 milijardi evra, što je za 21 odsto više nego u istom periodu 2009, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Kako se navodi u saopštenju, istovremeno uvoz je povećan za 8,2 odsto na 10,2 milijarde evra.
Pokrivenost uvoza Srbije izvozom za deset meseci ove godine bila je 58,2 odsto, dok je iznosila 52,3 odsto u istom periodu prethodne godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-oktobar vredela je 16,2 milijarde evra i bila je 12,6 odsto veća nego u istih deset meseci prošle godine.
Rastu izvoza od januara do oktobra ove godine najviše je doprinelo povećanje izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.
"To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaju tih proizvoda u strukturi izvoza Srbije", ocenio je Republički zavod za stastistiku i dodao da su na izvoz uticali slabljenje dinara, porast industrijske proizvodnje u Srbiji i privrednih aktivnosti u svetu.
I u izvozu i u uvozu prednjače, gledano po nameni, proizvodi za reprodukciju, odnosno repromaterijali, a sledi roba za široku potrošnju.
Srbija je tokom prvih deset meseci ove godine najviše izvozila u Italiju (902,9 miliona dolara), Bosnu i Hercegovinu (890,1 milion dolara) i Nemačku (828,2 miliona dolara), a najviše je uvozila iz Rusije (1,7 milijardi dolara), Nemačke (1,45 milijardi dolara) i Italije (1,16 milijardi dolara).
Najveći suficit u razmeni zabeležen je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dok se najveći deficit javlja u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata.
Gledano prema proizvodima, najveće učešće u izvozu Srbije imaju gvoždje i čelik, obojeni metali, električne mašine i aparati, povrće i voće i žitarice i proizvodi od njih. Ti proizvodi daju trećinu izvoza.
U uvozu najveće učešće imaju nafta i derivati, prirodni gas, obojeni metali, električne mašine i aparati i gvoždje i čelik. Uvoz tih proizvoda čini 25,7 odsto ukupnog.
Republički zavod za statistiku je naveo da je izvoz Srbije u oktobru iznosio 682,3 miliona evra, što je 20,6 odsto više nego u istom mesecu 2009, dok je uvoz iznosio 1,03 milijarde evra i povećan je za 1,9 odsto.